– Sticajem okolnosti, oba rudnika nalaze se na administrativnoj granici (liniji) Kosova i Srbije. U Crnac se ulazi iz sela Popovci kod Leposavića, a ruda se kopa na teritoriji opštine Novi Pazar. Slično je i sa rudnikom Belo brdo u koji se ulazi iz pravca Leška na teritoriji Kosova, a ruda se kopa na području opština Raška i Brus na teritoriji Srbije – kaže Miroslav Ninić, žitelj Belog Brda.
On naglašava da ova dva rudnika nipošto ne bi smela otići u ruke Albanaca.
– Ovde Albanci nikada nisu živeli, niti je ovaj deo ikada bio Kosovo, partijskom odlukom i samovoljom Petra Stambolića, Lešak, Belo Brdo, Bistrica, Jarinje, Vračevo i još nekoliko katastarskih opština pripojeni su 1959. godine Kosovu, ali mi se nikada nismo osećali delom Kosova, niti se danas tako osećamo – objšnjava Ninić i dodaje:
– Bilo je prilika da se ova greška i bahatost komunističkih prvaka ispravi, nažalost, to nije učinjeno, pa sada o sudbini vrednih rudnika i o celom potkopaoničkom području odlučuju nekakav Isa Mustafa i razni belosvetski moćnici, ponajmanje država Srbija i mi koji živimo ovde – kaže Ninić.
Na Kopaoniku postoje još dva rudnika Koporić i Žuta prla, koji trenutno ne rade, a takođe raspolažu obiljem rude obojenih metala.
Srebra u izobilju
Procenjuje se da rudnik Belo brdo raspolaže sa 1,34 miliona tona rude u kojoj je 88.000 tona olova, 77.000 tona cinka i 131 tona srebra. Slično je i u rudniku Crnac. Ruda se prerađuje u koncentrat u Flotaciji Kopaonik u Leposaviću, a može se topiti u Trepči ili u nekoj drugoj topionici u inostranstvu.
