Tanjug
Vasil Hadžimanov

Muzičar Vasil Hadžimanov dobitnik je nagrade za najboljeg džez pijanistu na električnom klaviru, koja mu je dododeljena na 41. Annual Jazz Station Awards. Takođe, u kategoriji Najbolja džez grupa, Vasil Hadžimanov bend zauzeo je drugo mesto.

Beogradski pijanista, kompozitor, aranžer u vođa Vasil Hadžimanov benda, jedan je od najtalentovanijih i najcenjenijih muzičara na našim prostorima. Muzika koju stvara se teško može žanrovski svrstati, on sa muzikom eksperimentiše kombinujući balkanski etno zvuk sa mnoštvom zapadnih muzičkih stilova.

Rođen je 23. juna 1973. u Beogradu. Potiče iz muzičke porodice. Deda po kome nosi ime bio je etnomuzikolog, urednik na Radio Beogradu i u Skoplju, otac Zafir takođe je osim pevanja i komponovanja zabavne i pop muzike, vrstan interpretator tradicionalne narodne muzike sa ovih prostora, posebno one najmelodičnije i najlepše iz njegove postojbine, Makedonije. I Vasilova majka i tetka Senka i Bisera Veletanlić izvode zabavnu i džez muziku.

– Odrastao sam u porodici koja je bila ista, u vreme kad su Senka, Zafir i Bisera bili velika imena, ali nikakva se pompa oko toga nije pravila. To je zato što su oni bili takvi, to je ta neka škola koju sam naučio i ona je izuzetno važna za nekog ko se bavi javnim poslom.

Već od pete godine Vasil je bio za klavirom, završio je Srednju muzičku školu „Stevan Mokranjac“, a zatim kao stipendista prestižnog muzičkog koledža Berklija u Bostonu diplomirao na odseku za klavir. Sa 14 godina krenuo je da otkriva džez muziku zahvaljujući pločama koje su imali njegovi roditelji i tetka Bisera. Istraživao je ploče koje su oni slušali i nailazio na veliki broj džez izdanja, kako standardnog džeza, tako i fjužn džeza kojim se danas bavim.

– Voleo sam muziku, ali kao dete nisam imao osećaj da ću se u životu profesionalno baviti njome. Kada sam otkrio džez muziku, koja je sva sačinjena od improvizacije, odlučio sam da joj se u potpunosti posvetim.

Prvi nastup sa tetkom Biserom i Vojinom Draškocijom, ovdašnjom džez legendom u to vreme, usmerio ga je u ovom muzičkom pravcu.

Njegovi učitelji klavira bili su svetski priznati džez virtuozi Rej Santisi i Laslo Gardoni. Sklonost ka etno muzici javila se s nostalgijom tokom studija u Njujorku. Nakon godinu dana boravka u ovom gradu, vratio se u Srbiju, kada je osnovao Vasil Hadžimanov bend. Prvi album „11 razloga za“ objavio je 2001. godine.

– Njujork je divan grad, ali ceo taj sistem meni nije prijao. Čak sam dobio umetničku vizu, ali to nisam iskoristio. Vratio sam se kući, zaljubio se u Natašu…

Pored muzike koju komponuje i izvodi sa svojim bendom i drugim džez i ostalim muzičarima, piše filmsku i muziku za TV serije, kao na primer za film „Kad porastem biću kengur“, „Dug moru“. Muzički uzori su mu Majls Dejvis, Džo Zavinul, Herbi Henkok, Kit Džeret… Osim muzičkim darom, pleni svojom pojavom, jednostavnošću, odmerenošću…

Sa suprugom Natašom oženio se kad je imao 26 godina. Dugo su bili drugari, da bi se potpuno spontano desila ljubav. Nataša, čija je majka Brankica Vasić Vasilisa, naša priznata vokalna umetnica, koja izvodi tradicionalnu muziku, sada je njegov menadžer. Njihova naslednica Marta krenula je očevim umetničkim stopama, pa se pored muzike bavi i glumom, a lepotu je, kako mnogi kažu, nasledila od majke budući da je Nataša prava lepotica. Marta je sve svoje talente i muzički i glumački pokazala u hit mjuziklu „Fantom iz opere“ Pozorišta na Terazijama gde joj je poverena glavna uloga, a kako prenose mediji, ona je i najmlađa Kristin u istoriji izvođenja ovog komada.