U godini u kojoj se obeležava pola veka od najslavnijeg rok festivala, oživljavaju se uspomene kako na Vudstok, tako i na ceo hipi pokret, jedan od poslednjih masovnih pokreta čiji su akteri svojim stavom i izgledom pronosili ideje slobode i jednakosti.

Kroz muziku, politiku i modu, uz jasne antiratne poruke, seksualne slobode i borbu za bolji, zeleniji svet, duh Vudstoka, koji je daleke 1969. godine privukao više od pola miliona posetilaca i na kratko prodrmao ceo svet, živ je i danas. Istina, tada je bio jedna vrsta pobune protiv rata u Vijetnamu koji je bio na vrhuncu.

Festival u Vudstoku u avgustu 1969. godine održan je usred rascepa američkog društva zbog Vijetnamskog rata. Festival, koji se smatra najpoznatijim rok događajem ikada održanim, a na kome se 1969. očekivalo oko 50.000 ljudi, tada je posetilo oko 500.000. Mnogi su mišljenja da je to bio najbolji primer kontra-kulture šezdesetih godina i ere hipija.

Ljudi su pre 50 godina došli u miru, inspirisani da promene svet putem muzike. Kao čuvari istorijskog mesta, odlučili smo da očuvamo tu bogatu priču i duh, i naučimo mlade generacije da pozitivno doprinose društvu putem muzike, kulture i zajedništva.

Majkl Lang, suosnivač i koproducent prvog Vudstoka 1969. godine, nedavno potvrdio planove oko organizacije novog Vudstoka kojim će se obeležiti 50. godina otkako se na njujorškoj farmi u Betelu okupila muzička elita, koja je zajedno sa još 500.000 posetilaca ovaj festival učinila najvećim događajem pop kulture 20. veka. Međutim, na pola veka jubileja otkazivanje festivala bilo je očekivano jer su u proteklih pet meseci organizatori nailazili na razne probleme od odbijanja dve predložene lokacije, nedostatka sredstava i povlačenja nekih od najavljenih muzičkih zvezda.

Tog 15. avgusta 1969. godine, svi su bili prisutni na brdu u državi Njujork. Džoan Baez, Karlos Santana, Grejtful ded, Kridens klirvoter rivajval, Hu, Džeferson erplejn, Džo Koker, Džoni Vinter, Džoni Mičel, Dženis Džoplin i Džimi Hendriks i drugi. Ukupno 32 izvođača.

Vudstok će ostati zabeležen u istoriji kao festival hipi kontrakulture, okupljanje mladih ljudi koji su verovali da je muzikom moguće promeniti svet i učiniti ga boljim mestom za život.

Hendriksova himna

Za one koji su se pak rodili kasnije ili su tada bili previše mladi, festival je sinonim za scenu na kojoj su nastupila neka od najvećih imena rok muzike tog doba, na čelu sa Hendriksom, koji će ostati upamćen po izvođenju svoje verzije američke himne.

Snimci za istoriju

Festival je ovekovečio fotograf magazina „Rolingstoun“ Baron Volman čije su fotografije nedavno izložene u Londonu. Snimljen je i dokumentarac „Tri dana mira i muzike“ u režiji Majkla Vejdlija, kome je u realizaciji projekta pomogao izvrsni Martin Skorseze.

Rađanje i smrt

Tokom festivala je umrlo petoro ljudi, što od preterane konzumacije droge, što od pucanja slepog creva i gaženja traktorom. S druge strane, za ta tri dana festivala rođene su i dve bebe. Zanimljivo je da policija uopšte nije obezbeđivala koncert. Vlasti su strahovale da bi hapšenja zbog droge, u atmosferi napetosti u društvu zbog klinča vlast u Vijetnamskom ratu i mirnodopskog Hipi pokreta, mogu samo da dosole stvar. I za divno čudo, sve je prošlo savršeno mirno.