U pravom trenutku, dok privodi kraju srednjoškolsko obrazovanje i počinje pripreme za upis na neki od fakulteta novopazarskog Državnog univerziteta, Nikoli Matkoviću, izuzetno siromašnom đaku pešaku iz Vučinića u podnožju Golije i jednom od najboljih učenika novopazarske gimnazije, stigle su ovih dana dve vredne donacije naših čitalaca. Nakon što ga je i lično telefonom kontaktirala, anonimna dobrotvorka iz Švedske, poslala je Nikoli 200 evra, a od anonimne familije iz Sidneja u Australiji stiglo je još 200 dolara, o čemu smo već pisali.
– Za mene, mog oca Slavomira i bolesnu majku Jevrosimu ove i sve ranije donacije zlata su vredne. Živimo u bespuću, daleko od grada, u trošnom kućerku sa zemljanim podom, bez vode i kupatila. Bilo je i dana kada smo i gladovali. Da nam, još dok sam bio osnovac, u pomoć nisu pritekle “Vesti” i dobri ljudi iz dijaspore, ja danas ne bih sa odličnim uspehom završavao gimnaziju, niti bih i razmišljao o fakultetu, jer moji roditelji, nemoćni da bilo šta rade i zarade, ne bi mogli da me školuju – ispričao nam je Nikola, dok je na autobuskoj stanici u Novom Pazaru, zajedno sa ocem Slavomirom, preuzimao donaciju iz Sidneja i dodao:
– Hvala puno dobrotvorki iz Švedske, hvala beskrajno dobrotvorima iz Australije, svaki njihov evro i dolar merićemo po nekoliko puta kako bi ih što racionalnije potrošili. Mnogo toga nam nedostaje, od namirnica, lekova, sredstava za higijenu, do knjiga, kompjutera, odeće, obuće i svega što je potrebno za moje školovanje.
Među svojim vršnjacima, Nikola nema premca u poznavanju matematike, fizike i informacionih tehnologija. Želja mu je da to i studira, a da li će nastaviti školovanje najviše zavisi od toga hoće li za studije imati i najosnovniju finansijsku potporu.
– Pokušaću da istovremeno studiram i nešto radim “na kompjuteru” kako bih obezbedio sredstva za dalje školovanje, a i pomogao roditeljima. Već je bilo nekih ponuda, ali ne znam da li je to moguće. Voleo bih da završim fakultet i da jednoga dana i ja pomognem siromašnim đacima pešacima i drugim ljudima u nevolji. Voleo bih da u porodični kućerak u Vučinićima uvedem vodu, izgradim kupatilo, postavim podove. Pomoć dobrih ljudi i ubuduće će mi mnogo značiti – poručio je mladi odlikaš sa Golije.
Vrednu donaciju od 100 dolara, koju je poslao Muradin Čaušević iz Francuske, dobila je i porodica siromašnog, teško bolesnog i nepokretnog starine Bahta Baždara iz Sjenice, koja poslednjih godina preživljava od pomoći Crvenog krsta, Merhameta, Narodne kuhinje, dobrotvora iz ovog kraja i donacija iz dijaspore. Svo četvoro Bahtove dece: Elko, Safija, Sabaheta i Ela imaju teške smetnje u mentalnom razvoju, ne rade i jedva se prehranjuju. Naši čitaoci pomažu im godinama, mahom za nabavku ogreva, plaćanje struje, kupovinu lekova… I donacija iz Francuske biće potrošena za namirnice, struju i ogrev.
– Hvala puno dobrom čoveku Muradinu koji je poreklom iz ovih krajeva i dobro poznaje našu situaciju. Hvala svima koji nam pomažu da preživimo, pogotovu zimi kada su u Sjenici veliki mrazevi i kada nam je potrebno puno drva i uglja, svima želimo da su zdravi i srećni – ističe Elko Baždar.
Nema stajanja
-Živimo teško, a ipak, uz pomoć dobrih ljudi, koji su nam slali novac za hranu, kravu, popravku krova koji je prokišnjavao, mobilni telefon, knjige i nešto nameštaja, idem polako napred i nemam nameru da stajem – istakao je Nikola Matković.
Paket za malu Maru
Vredan paket sa odećom, obućom, igračkama, školskim priborom i slatkišima stigao je i maloj Mariji (Mari) Milanović, koja se ocem Milanom i majkom Evom, dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta, teško živi u zabitom selu Žunjevići na Rogozni. Paket je poslala porodica Mijatović iz Švajcarske koja je maloj Mari, učenici drugog razreda osnovne škole, i njenim siromašnim roditeljima poželela da se izbore sa svim nedaćama i ostanu na svom ognjištu. Porodica Milanović najsrdačnije im se zahvaljuje.
