Borimo se i radimo koliko možemo, leti za dnevnicu od 20 evra, konjem ili na leđima izvlačimo šumu i tragamo za pečurkom i drugim šumskim plodovima, a ipak živimo teško i jedva opstajemo u planinskoj zabiti iz koje su svi otišli. Zimi nam je najteže, hladno je i nemamo od čega dinar da otkinemo. Da nije bilo povremenih donacija dobrih ljudi, koje su nam uvek stizale kada nam je najteže, ne znam kako bi preživeli. I pomoć koju ste nam danas doneli došla nam je u pravom trenutku, hvala vam dobri ljudi, Bog neka vas čuva.
Ovako nas je ispred svog oronulog kućerka u selu Žunjevići na Rogozni dočekao Milan Milanović, dugogodišnji štićenik Humanitarnog mosta “Vesti”, koji je sa suprugom Evom i ćerkicom Marijom upravo trošio poslednje kilograme brašna i poslednji litar zejtina. Poslednjih meseci porodica Milanović dobija stalnu pomoć od 200 dolara od dobrog Marka iz Sidneja, stigla je još po koja donacija, pa nekad sastave kraj sa krajem, a bude i dana kada moraju da štede i na hrani.
– Bilo bi nam mnogo lakše da smo negde u gradu, mogli bismo da radimo, Mara ne bi pešačila do škole, živeli bismo bolje. Mi smo se vezali za kućni prag nadajući se boljim vremenima koja nikako da dođu, naprotiv, sve nam je teže, jer je cela Rogozna u bespuću i pusta – dodaje Milan.
Pored redovne pomoći iz Australije, ovom siromašnom domaćinu, uručeno je još 100 evra i namirnice u vrednosti od 50 evra koje mu je poslao naš anonimni čitalac iz Minhena. Ovu pomoć predao je Jakub Džanefenić iz humanitarne organizacije Ljudske sudbine. Još 50 evra u lokalnoj prodavnici u susednom selu Lukare ostavio je poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović kako bi Milan, Eva i Mara, kad im ponestane namirnica, mogli da se bar privremeno zbrinu.
– Pomoć koju smo dobili omogućiće nam da lepo provedemo vaskršnje praznike. Nadamo se da nas nakon Vaskrsa i sa prolećem, čekaju bar malo bolji dani. Oteliće nam se krava, imaćemo mleka, biće, verujem, i nekog posla. Hvala svima koji nam pomažu i misle na nas – dodaje Milanova supruga Eva.
Naši čitaoci iz Nemačke, Austrije i Danske, koji žele da ostanu anonimni, pobrinuli su se da se ovih dana obraduje i teški invalid Hidajet Pljakić iz sela Oraše kod Tutina o kome smo prvi put pisali još pre više od dve decenije. Njemu i njegovoj jedva pokretnoj supruzi Bajramki uručeno je 100 evra i 50 evra u namirnicama, a od dobrotvora iz Nemačke, saradnika humanitarca Hida Muratovića, dobili su i nova invalidska kolica. Iako je bez obe noge, Hidajet je bio veliki borac i godinama je, puzeći i mučeći se radio sve poljske poslove i tako izdržavao porodicu. Sada je dodatno oboleo i ruke ga izdaju, pa je, uz pomoć naših čitalaca, od kojih je sakupio 20.000 evra, pazario stan u Novom Pazaru koji će otplaćivati narednih osam godina.
– Nema nama, ovako starima i nemoćnima, više života na Pešteru. U gradu ćemo biti bliže bolnici i lekarima, a nadamo se da ćemo imati bolji život, očekujemo skoro useljenje u stan. Hvala “Vestima”, dobrim ljudima i našoj dijaspori, oni su nam sve to omogućili. Nikada nećemo zaboraviti tu humanost i dobrotu – priča Hidajet i ističe da će mu najnovija pomoć koju je dobio omogućiti da predstojeći Bajram, najveći muslimanski praznik provede sa punom trpezom i u radosti.
Mari torta za rođendan
Od humanitarca Hida Muratovića i u ime “Vesti”, Marija Milanović je za deseti rođendan dobila poklon u vidu od 30 evra i tortu koja je toliko iznenadila i obradovala da je u jednom trenutku ostala bez reči. Kada se malo pribrala, mala Mara nam se onako detinje od srca zahvalila, naglasivši da će na rođendan pozvati i nekoliko najboljih drugarica sa kojima svakodnevno pešači do škole.
Šporet i veš-mašina
Porodica Milanović je nekoliko puta pokušavala da kupi novi šporet na drva (smederevac), ali bi uvek iskrslo nešto preče namirnice, struja, lekovi. Lično smo se uverili da im je šporet katastrofalan, star, ispucao, dimi i loše peče. Druga velika želja im je veš-mašina. Već godinama Eva pere u limenom koritu. Bila bi presrećna kada bi dobila makar i polovnu zamenu.
