Uprkos koroni bilo nas je mnogo, poštovali smo propisanu distancu, maske obavezne, ikone smo celivali, sveće prisluživali, u ruci nam badnjak, većina je nazdravljala vrućom rakijom i vinom i svima nam se i ove godine, u parisku ulicu Simplon preselila matica. Badnje veče, obojeno iščekivanjem rođenja Hristova, zbog važećeg policijskog časa (20 sati) odvijalo se uranjeno, prota Nikola je bogoslužio, molitve su pojačavali pojci, uistinu, sve svečarsko i potvrđeno da veru u našim ljudima ne može ništa poljuljati. “Srećan Badnjak”, raspršivalo se i maske sklanjale kako bi se video osmeh. Pariz je stvarno i srpski grad.
Ispred restorana Kod Teče prava mala scenografija, s improvizovanim drvenim šankovima, pušila se vruća rakija i vino, ali i mirišljave girice, nazdravljali su svi.
– Nije kao prošle godine, ali nas ima i nemoguće nas je prebrojati. Sve po našim običajima. Meni je slava Sveti Stefan u subotu, četiri dana gozbe, može i duže – u dahu govori Ivan Spasić, iz Topole je, uz njega Dragan Mitić pozdravlja sve u Batočini, baš kao i Kragujevčanin Miloš Marjanović svoje.
Dve “šešir devojke” se ovako predstavljaju:
– Angelina Medar iz Vrnjačke Banje i Sofija Stojančević iz Velike Plane. Dođosmo da se vidimo sa svojima, ne može nam ništa korona.
Jelica Jovanović je iz Like, čaša u ruci, cvrkuće:
– I Kod Teče i Kod Suzane je lepo, tu se zadržavamo, tražimo utehu, dobro im vino i rakija, a u crkvi nema zadržavanja, uđeš-izađeš.
Đorđe Drobčević iz Loznice naumio da ozbiljno filozofira, pa se upetljao, ništa od mudrih reči. Tu su u dobrom raspoloženju Kraljevčanin Dragan Cincović, Smederevac Darko Jovanović i Srećko Simović koji naglašava da je iz sela Mrmoš.
– Tradiciju čuvamo, a na Badnje veče smo ili u hramu Svetog Save u ulici Simplon ili u Crkvi Svete Petke u Bondiju. Rakiju, vino i girice otpremamo u stomak, kod kuće nas čeka nastavak, mene supruga sa sinovima Lazarom (15) i Lukom (12). A ćerka? Supruga jedva čeka, ja se nećkam – kaže Dragan.
– Po badnjak smo došli. Neobična su nam ova korona-pravila, ali smo i poslušni – kazuje – Darko.
– Iako sam pre 52 godine rođen u Parizu, ovde živim tek deset godina. Hoćete li istinu? U Parizu sve valja, a kod nas je sve još bolje – dodaje Srećko.
Pred prodavnicom naspram ulaza u crkvu, otegao se red za naručenu pečenu prasetinu, strpljivi su i Elena i Dušanka Marjanović iz Vukmanovca kod Rekovca i Kragujevčanin Aleksandar Milenković.
– Postimo po starom, to znači samo na vodi, a omrsićemo se pola sata nakon ponoći. Meni žao što SKD Izvor nema svoj štand, njihov sam član osam godina. E, što volim nošnju i tradiciju i društvo! A ovaj snopić badnjaka staviću ispod stola – razrađuje mlađana Dušanka.
Porodicu i društvo Branka Miletića je nemoguće mimoići.
– Eno nas, u redu, gledaj, sve do kraja ulice. Iz Despotovca smo i Svilajnca. Svi slavimo isto kao u matici. Hej, narode, srećan vam Badnji dan – uzvikuje Branko i dobi horske uzvratne čestitke.
Uvezale 3.500 badnjaka
Od članica Kola srpskih sestara nema marljivijih žena. Ovaj put su uvezale 3.500 badnjaka, sa setom se sećaju ranijih pridodavanih Poslanica patrijaraha Pavla i Irineja, a uglas hvale prote Nikolu i Slavišu koji su ih za “vreme radnih zadataka” uveseljavali ljupkim pričama. Snežana, Stanica, Jadranka, Stefani i Srbijanka, putem “Vesti” svima čestitaju Božić i odlučno najavljuju “normalnu godinu”.
Luka želi igricu
Luka (12) je glavni. Ni vergl mu nije ravan. Saopštava da mu tata Goran Anđelić nije za Božić kupio poklon, kaznivši ga što je stalno na igricama, pa moli čitaoce “Vesti” da mu oni kupe željeni Pladžstation 5. Dodao je da ima dve sestre: Adrijanu (19) koja je skroz dobra i voleo bi da je nekome da i Anastasiju (16), evo, tu je uz njega, koja ga ne sluša. Potom Luka predstavlja predstavlja Viktoriju Biševac (14), sestrinu prijateljicu i tatinog prijatelja Gorana Prokopovića, mnogo telefonira, a sve je ovako zaključio:
– Ne tražim ja za sebe devojku, već samo igricu.
Vole školu i Božić
Ko školu voli – voli je i na Badnji dan, pa su učenici Ljubice Burgić došli u crkvu, ušli u učionicu i tu se lepo ispričali. Na to ih učiteljica Ljubica “škljocnula”, potpisala sa: “Moje cica mace”, nabrojala: Stefan, Tijana, Sara, Tea i Ana Đorđević, Zoe i Karla Ćirilović i Aleksandra Zdravković, pa uz čestitku poslala “Vestima”.
