Poznat kao "plišani razvod", raspad Čehoslovačke nije bio ni blizu izbijanja sukoba koji su se dogodili u bivšoj SFRJ. Sve je proteklo mirno i glatko poput "plišane revolucije" kojom je sa vlasti svrgnut komunistički režim.
Čehoslovačka je formirana iz dva dela austrougarskog carstva, koje je nestalo posle Prvog svetskog rata. Ključni deo raspada bile su nesuglasice oko političkih i ekonomskih reformi posle okončanja četiri decenije komunizma. Slovaci su želeli da zadrže zajedničku valutu, ali nesuglasice u ekonomijama dve novonastale države značio je da se monetarna unija raspala posle samo šet nedelja.
Posle 8. februara, ljudi su dobili rok od četiri dana da sav svoj novac stave u banke i na novčanice su stavljene češke ili slovačke oznake. Celokupna operacija protekla je bez problema i sada se smatra primerom koji treba slediti.
Nacionalna zastava bila je manji problem pošto je Češka donela odluku da nastavi da koristi Čehoslovačku. Nacionalne himne predstavljale su još manji problem. Strofa na češkom jeziku postala je Češka nacionalna himna, a Slovaci su uzeli deo na slovačkom jeziku i dodali još jednu strofu. Na isti način rešeno je i pitanje grba. Lav je na češkom grbu, a u Slovačkoj je dvostruki krst.
Nekadašnji disident Vaclav Havel prvobitno je bio protiv separacije i podneo je ostavku na funkciju predsednika 1992. godine ali je deset godina kasnije priznao da je "dobro što se raspad desio".
