Počnimo i zadržimo se na Vračaru. Od kada je uvedeno višestranačje u Srbiji, Demokratska stranka je na lokalnim izborima dobijala najviše glasova građana koji žive u jednoj od najgušće naseljenih komuna na čijem se brdu uzdiže Hram Svetog Save.
Da li je to dobro ili loše, već je stvar političkog opredeljenja, ali je činjenica da svaki put kada su glasali birači nisu kažnjavali aktuelnu vlast već su joj produžavali život.
Vremenom se među Slobinim socijalistima, a sada svemoćnim naprednjacima uvukla nagonska potreba da se pošto-poto moraju domoći Vračara. To je postao simbol dokusurivanja protivnika i njegovog tvrdog jezgra. A nije na odmet ni preskup vračarski kvadrat.
Taj im je san već 24 godine ostao nedosanjan. Na poslednjim lokalnim izborima pre dve godine, od 45 odbornika 25 je izabrano sa liste "Dragan Đilas izbor za bolji Vračar". U međuvremenu, jer Srbija nije Vračar, demokrate su stigle i da se podele. Đilas je postao predsednik DS, ali samo nakratko, a odbačeni Tadić se sa grupom sledbenika uvređeno iselio iz Krunske i formirao Novu demokratsku stranku.
A kako su pre dve godine prošli naprednjaci na Vračaru? Osvojili su sedam odborničkih mandata, u procentima nešto manje od 15 odsto. Ni to što su socijalisti, njihov koalicioni partner sa republičkog nivoa, prošli još lošije, osvojivši samo četiri mandata, nije ih sprečilo u ambiciji da na sve moguće načine pokušaju da prekomponuju lokalnu vlast u svoju korist.
Matematika im nije išla u prilog, ali besramnost, mito, korupcija, to je teren na kojem su pokazali zavidno umeće. Kada sada odete na sajt Opštine Vračar, videćete da se u odborničkoj grupi SNS nalaze imena koja nisu bila na njihovoj izbornoj listi. U naprednjačkoj viziji demokratije, što su izbori dalja prošlost, proporcionalno se uvećava njihova odbornička grupa, pa umesto sedam naprednjaci sada imaju dvocifren broj odbornika.
Ne treba vam mnogo mašte da odgovorite na pitanje, šta je to potkupljive demokrate i Čedine liberale privuklo naprednjacima, koje su, dok su ovi nosili bedž s likom Voje Šešelja, gledali onako s visine, kao primitivniji deo srpske političke zadruge.
Naravno da su radile pare, koje vrte gde ideologija neće. Čak je i Branimir Kuzmanović, predsednik opštine u dva mandata, savio tabak i napisao otvoreno pismo Vučiću u kojem velikog borca protiv korupcije obaveštava da njegova stranka za tri do pet vračarskih odbornika nudi 100.000 evra. Nema šta, skup je kvadrat na Vračaru!
I kako je odgovorilo tužilaštvo? Nikako, nisu ga pozvali na razgovor da im ponudi dokaze! A šta je odgovorio premijer? Ništa! On se ne bavi stranačkim pitanjima. Nema vremena, tu su investicije od Mubadale do Al Dahre i krupne lopovske afere, a ne ova boranija od sto hiljada evrića.
Približava se septembar kada bi vračarski bedem mogao da se konačno uruši. Kako nema baš toliko novca koliko bi naprednjacima trebalo za potkupljive odbornike i kako Tadićev NDS stalno povećava ucenjivački kapacitet, moguće je da Vračarcima preti prinudna uprava i vanredni izbori.
Na vračarskom kvadratu jedan plus jedan nisu dva, a kamoli pravilo da se demokratija zasniva na izbornoj volji građana. Onoj iskazanoj pred glasačkom kutijom, a ne ispod kulisa besramne političke trgovine.
