EPA-EFE

U Evropi polako počinje da prolazi prvi talas pandemije koronavirusa, koji je odneo preko 100.000 života i čini se da se kriza kreće prema kraju.

Šta je ono što sledi, pita se briselski portal Politiko i navodi da je spor marš ka vakcini, koju možemo da očekujemo za devet do 18 meseci, kako navodi većina eksperata.

S obzirom na to da će se socijalna distanca zadržati u doglednoj budućnosti, sve je jasnije da će sledeća faza pandemije promeniti mnoge živote nagore, navodi portal.

Kada je reč o školama, čak iako neke zemlje ponovo otvaraju učionice, neke sa ograničenjima ili izmenjenim rasporedom, još postoji neizvesnost o tome kako će i kada čitava generacija mladih, od osnovaca do postdiplomaca, moći trajno ponovo da se školuje.

– Postoje nade da bi škole i univerziteti mogli biti otvoreni na jesen, ali nema garancije da će proteći još jedna akademska godina bez potrebe da se neko vreme ponovo ne pređe na onlajn nastavu, ako dođe do drugog talasa virusa – izjavio je Karl Culinenj iz britanskog istraživačkog centra Saton Trast, koji se posebno fokusira na nejednakosti u obrazovanju.

Kada je reč o radnim mestima, ekonomske poteškoće nastale usled restriktivnih mera pogađaju više one sektore sa niskim platama nego sektore sa visokim platama, navodi Politiko.

– Dok dobro plaćeni zaposleni u finansijskom sektoru mogu da rade od kuće, radnici u fabrikama, konobari i recepcionari ne mogu – rekao je Ijan Malhajrn, bivši ekonomista vlade u Britaniji i izvršni direktor u Institutu za globalne promene bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Manje plaćeni poslovi su najteže pogođeni i ljudi koji rade u tim sektorima se možda neće vratiti na posao u potpunosti kao što će biti slučaja sa belim okovratnicima, naveo je Malhajrn.

Međunarodna nejednakost je još jedna briga i to ne samo kada je reč o siromašnim zemljama, rekla je Ketrin Rods, izvršna direktorka Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika Univerziteta u Kembridžu.

Kako je navela ona, njena najveća zabrinutost je uticaj koronavirusa na zemlje u razvoju.

Čak i stvari koje se čine jednostavnim, poput socijalnog distanciranja, nisu moguće ako se živi u straćarama, izbegličkom kampu ili u okruženjima gde ima mnogo ljudi, navela je ona.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here