Po povratku iz američke baze u Dejtonu (krajem 1995), Milošević je blistao u punom državničkom sjaju. Tamo je „spakovan“ problem BiH, okončan je građanski rat i izvršeno razgraničenje. 

Priznata je Republika Srpska, istina samo u obliku entiteta, ali više nije moglo. To omeđavanje prekodrinskih Srba, prvo u istoriji, smatrao je svojim velikim delom. Posle tog „uspeha“, Milošević je sav bio okrenut Zapadu, piše novinar i publicista Đuro Zagorac u knjizi „Slobodan Milošević – lične, političke i sudske drame“.

– Sad je Republika Srpska dobijena u komadu, što je mnogo povoljnije od ranijeg plana – bile su prve Miloševićeve reči, upućene u jednu kameru, posle Dejtonskog sporazuma.

Teror Zapada

Na jednom okupljanju odabranih, za njegovu slavu, u vili u Užičkoj ulici u Beogradu, Milošević je samouvereno najavljivao: „Mi ćemo izvesti panterski skok i rešićemo sve naše probleme.“

Pod tim skokom podrazumevao je, prema svedočenjima generala Momčila Perišića, da SRJ ekspresno postane članica NATO-a, a onda da se nesmetano okrene ekonomskom razvoju.

Ove želje su mu se brzo pokazale kao nerealne, jer posle Dejtona i Pariza (gde je sporazum svečano potpisan), položaj SRJ se iz godine u godinu pogoršavao. Bili su postavljeni dodatni uslovi, a preko Kosova, država je bila izložena i teroru. Zapad se toliko osilio , ultimativno postavio, da je samo insistirao na ili-ili.

Ili ispunite to, ili sledi vojna odmazda!

Sučavanje s tom istinom je zaista bilo bolno. Milošević se odlučio za politiku odbijanja ultimatuma i u tom opredeljenju i gledao spasenje.

Preduzeo je dodatne međunarodne kontakte sa Rusijom, Kinom, Indijom… Živeo je u čvrstom uverenju da „zlikovci“ neće smeti, od stida pred svetom, da realizuju ono što su naumili.
– Mi smo mu predočavali da su pretnje Zapada surova realnost koja nas neće mimoići i da se moramo pripremiti kako bismo tu odmazdu podneli sa manje žrtava, ako je već ne možemo izbeći – tvrdio je Perišić.

Izvor:

Nada S. Jakšić

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime