U Srbiji se danas proslavlja veliki broj praznika posvećenih hristijanizovanim bogovima i božanstvima čiji je koren u staroslovenskom verovanju, kaže etnolog Aleksandar Repedžić.
– Ulogu boga Peruna je preuzeo Sveti Ilija, a kod Srba danas postoji Vidovdan, Mitrovdan, pa Đurđevdan gde je i dalje na ikoni konjanik, samo je hristijanizovan. To pokazuje da i dalje poštujemo stare praznike, ali na jedan novi način, zbog prelaska u hrišćanstvo i jakog uticaja crkve još u doba Ćirila i Metodija, i pre toga – pojašnjava za “Vesti” kako slovenska mitologija nije nestala, već je preuzela druge oblike.
Lutka u vodi
Bog Svetovid je u stara vremena bio Sveti Vid, a sada se slavi kao Vidovdan. Naš sagovornik podseća da, inače, Srbi kao narod imaju veliki broj slava i upravo je to ono po čemu se razlikuju od drugih.
– To su bili idoli zaštitnici porodice koje smo proslavljali, a koji su s prelaskom iz paganstva hristijanizovani, pa slavimo Svetog Nikolu i druge brojne svece poput Svetog arhangela Gavrila, Svetog Đorđa i drugih. Samo su u zamenjeni likovi, dok je ostalo sve isto – priča Repedžić.
Mišljenja o tome da li je Perun ili Svetovid vrhovni slovenski bog su podeljena, a ovaj stručnjak kaže da to zavisi od etnologa, antropologa i istoričara koji su se bavili tim pitanjem.
– Smatram da je vrhovni bog bio Perun, a danas se slavi kao Sveti Ilija – iznosi svoj stav, uz napomenu da se Perun zadržao u nazivu biljke perunika, kao i da se tu može videti jak uticaj kulta tog boga.
Ono ostalo iz predhrišćanskog perioda je, ističe naš sagovornik, zamenjeno i kod Srba i kod drugih slovenskih naroda.
– Danas se javljaju te “nju vejv” ili novotalasne religije, gde se kao poštuju slovenska božanstva. Mi, međutim, ne možemo da napravimo rekonstrukciju samog panteona, što je reč koja označava sve bogove i ostalog u okviru starog verovanja, jer je izvršena kasnije hristijanizacija.
Bogovi Južnih Slovena se ne razlikuju nešto mnogo od božanstava ostalih slovenskih naroda i to je zadržano u proslavi različitih praznika koje vidimo i kod Srba i kod Poljaka, Rusa, Hrvata, Slovenaca… Međutim, ukazuje ovaj etnolog, primetan je jak uticaj drugih naroda.
– Slovenci, na primer, i danas imaju Maškare koje su se i kod nas zadržale. Mi proslavljamo posle Božića, a oni pre Božića, a maske podsećaju na “Krampusa”. I, tu se vidi veliki uticaj samih Germana na Slovene i kroz druge praznike. U Pirotu je zadržan German, zaštitnik od gromova i poplava, odnosno kako ga u tom kraju zovu Đerman. To je dan kada se lutka bacala u vodu, a ima ga i kod Bugara – priča nam.
Dobre i zle vile
I verovanja u Samovilu su negde dobra, negde loša, zavisno od uticaja različitih kultura. Kod Vlaha je ona nešto najgore, što čovek može da vidi pred samu smrt, a kod Bugara nešto dobro.
– Na Kosovu se takođe veruje u Samovilu kao neku vilu koja utiče na sudbinu deteta i može da bude dobra. Na Staroj planini je zla i takođe može da odredi čovekovu sudbinu, odnosno tamo je ona koja određuje kada će neko da pogine ili umre i koliko dugo će živeti – priča Repedžić.
Iznenađujuće razlike u verovanju na malom teritorijalnom prostoru, on objašnjava time što narodi kao narodi, drugačije shvataju i razumeju jedni druge i dolazi do difuzionizma, uticaja kulturnih krugova.
– To je teorija kulturnih krugova, prepliću se različiti narodi i kulture na jednom određenom prostoru, gde nešto ili neka verovanja zauzimaju mesto dobrog ili lošeg i na taj način se i sami odnosimo prema tom narodu. Na primer, u istočnoj Srbiji, zmajevi su štitili od gradonosnih oblaka iz Bugarske. U Crnoj Gori su zduhači poznati kao vetrogonje, slovili za zaštitnike od nepogoda iz susedne Albanije. Upravo to je ono kako se delimo kao narodi, kakve su naše predstave o drugima ali kako se i narodna verovanja prepliću – priča Repedžić.
Problem, kaže, jeste činjenica da se u Srbiji više zna o starogrčkim nego o staroslovenskim božanstvima, a razlog za to je školski sistem.
– Trebalo je u istoriju od petog do osmog razreda, uvesti naš panteon, kako bi se znalo da su Južni Sloveni imali svoje bogove. Trebalo bi da znamo koja smo božanstva poštovali pre hristijanizacije – kaže on.
Vukodlaka ima svuda
Vile i vukodlaci nisu karakteristični samo za srpska verovanja, jer kako kaže Aleksandar Repedžić, postoje i u evropskom folkloru, ali su različita i na njih je, između ostalog, uticala i crkva.
– Neka verovanja su zaboravljena, a neka se i danas obeležavaju, poput Dana mrtvih u Nemačkoj i zapadnom svetu. Ovaj dan je zaostavština paleoevropskih naroda koji su bili na tom prostoru. Kult mrtvih je došao od Kelta, a danas je Noć veštica, 31. oktobra, uoči Svih svetih posvećenih pokojnicima – kaže on.
Zmaj Obilić
Zmaj je važna figura kod starih Slovena, a ime mu potiče od reči zmija i zemlja, Za Srbe su zmajevi bili oni koji brane i pomažu narod. Stara planina je nekada bila “zmajevska” i verovalo se da se tu gnezde. Prema predanju, oni su u obliku zraka postajali ljubavnici čobanica kod kojih su dolazili noću, a iz tog odnosa su se rađala deca. Tako su prema nekim predanjima deca zmajeva Miloš Obilić i Despot Stefan Lazarević.
German na oblacima
German, biće iz slovenske mitologije, obeležava se u Srbiji 25. maja po novom kalendaru. Inače, u različitim krajevima Srbije ga različito zovu. Tako je u okolini Pirota, Đerman, u Vranju, Leskovcu i pčinjskom okrugu, Berman, a u Nišu i selima oko grada ga nazivaju Đerma i kada zagrmi, uzvikuju “do među Đermo”.
