M. Bogdanović

Uvaženi sportski komentator – Smiljan Banjac, bio je gost redakcije Vesti gde je za sportsku rubriku portala Vesti online dao intervju povodom najsvežijih sportskih dešavanja sa akcentom na zbivanja u svetu tenisa.

Sa njim smo zajedno analizirali nedavno završeni US Open, učešće domaćih tenisera na tom turniru, Novakove igre i nesrećnu diskvalifikaciju. Bilo je reči i o sportu u doba korone, najavili smo Rolan Garos, uz osvrt na sportsko novinarstvo u Srbiji.

Kakav je tvoj generalni utisak o nedavno završenom US Openu 2020?

Ovaj turnir će ostati upamćen po tome što se prvi put odigravao u uslovima pandemijske krize, i tako smo, recimo, imali prazne tribine bez navijača. Upravo iz tih razloga mnogi su se pitali da li se takav turnir uopšte može smatrati grend slemom? Ja svakako mislim da treba tako da se posmatra jer nikome od tenisera i teniserki nije bilo branjeno da uzmu učešće.

Ovo je bio jubilarni 140. turnir, i svi znamo u kojim se uslovima on održavao, a najinteresantnija stvar je zapravo predkarantinski deo čitavog turnira. Teniseri su se nalazili u Njujorku u blizini teniskog kompleksa i bili su raspoređeni u hotelima nekih nedelju dana pre početka turnira. Naravno, mere su bile rigorozne i igrači nisu smeli da napuštaju taj kompleks, sprovođeni su od hotela do terena, i onda se sa pravom postavljalo pitanje kako će to da utiče na sportiste i njihovu psihu. Međutim, uz sve ove faktore, turnir je položio test.

Šta smo mogli da vidimo u vezi same igre na terenu?

Mlađi teniseri koji su ispod 100. pozicije na listi su u tim uslovima mogli da dođu do izražaja i da igraju protiv dosta jačih igrača jer se kvalifikacije nisu ni sprovele zbog pandemije, pa su se oni našli ekspresno u glavnom žrebu i na taj način su dobili priliku i da se nadmeću i da zarade novac koji do tad nisu. Oni jači i zvučniji pak se nisu proslavili, ispadali su u prvim kolima pa se otvorila šansa za već pomenute slabije rangirane tenisere da odu malo dalje nego inače.

Ono što sigurno sve najviše zanima jeste učešće našeg Novaka Đokovića na ovom turniru, koje se završilo neslavno – diskvalifikacijom. Kakvo je tvoje mišljenje o njegovom izdanju i o toj bizarnoj situaciji.

Novak je imao dobar žreb koji mu je od starta bio naklonjen. Odustajanjem Nadala i Federera našao se u poziciji da im se dodatno približi po broju osvojenih grend slem titula. E sad, glavna tema jeste diskvalifikacija i o tome će se pričati još dosta dugo, čak su svi ostali mečevi kasnije zapali u drugi plan i svi su se neprestano pitali šta se to konkretno desilo. Na prvu loptu, bez gledanja meča i na osnovu saznanja zbog čega je bila doneta takva odluka, svi bismo se složili da je ona ispravna.

Međutim, kada se pažljivo osmotri dešavanje na terenu, pa i dešavanja prethodnih godina, mi možemo slepo da se držimo pravila kod diskvalifikacija, ali je ipak važno kako se ona tumače i primenjuju u određenim situacijama. Meni se čini da kao da se jedva čekalo nešto takvo kako bi se Novak izbacio. Imamo tu i njegovu želju da osnuje udruženje profesionalnih tenisera zajedno sa Pospišilom, što dosta žulja ATP.

Mislim da njegova reakcija nije bila u afektu i da nije postojalo nikakve namere u tom potezu kada je ispucao lopticu tako da ona pogodi linijskog sudiju. Supervizor je morao bolje da proceni situaciju, Novak je krenuo ka klupi, poen je završen, linijski sudija mora da prati tenisera dok ovaj ne napusti teren i sedne na svoje mesto. Ovde imamo slučaj da ona uopšte nije gledala ka njemu, imala je i vremena da se izmakne, Novak je odmah pritrčao da se izvini a to ne radi čovek koji nije načisto sa sobom u tom trenutku. Sa strane mi je izgledalo da se sve tako odvilo da se meč završi diskvalifikacijom, da je prestrogo dosuđeno. Mislim da se pravila moraju malo drugačije primenjivati kod tih situacija.

Kako u tom svetlu može da se pravi projekcija onoga šta će dešavati na Rolan Garosu?

Prethodna situacija mu svakako ne ide na ruku, ali mislim da mu motivacije ne manjka, to je sigurno. Deluje mi da će nakon ovoga Novak biti koncentrisaniji, fokusiraniji, videli smo kako je to izgledalo u Rimu. Šljaka je podloga na kojoj je odrastao i očekujem da će odbraniti bodove iz finala a voleo bih da se u njemu nađe i Rafael Nadal pa da svi zajedno uživamo. Opet, u tom mogućem finalu očekujem da bi Novak imao veće šanse za pobedu jer Španac nije trenutno toliko ubedljiv, jer je dosta i pauzirao. Od ostalih, svoju šansu svakako vrebaju Dominik Tim osvajač US Opena, Aleksandar Zverev, Stefanos Cicipas…

Što se generalno ovog turnira tiče, Đoković i Nadal jesu svakako favoriti. Takođe, mislim da će biti bolja situacija po pitanju učešća tenisera. Tu pre svega mislim na one iz Evrope koja po pravilu daje najviše igrača kojima je šljaka primarna, ako izuzmemo Južnoamerikance kojih nema previše da bi parirali ovoj dvojici, uz Špance i Francuze koji tradicionalno igraju veoma dobro na ovoj podlozi.

 

Ako izuzmemo Novaka koji trenutno vuče srpski tenis na svojim leđima, koga tu još imamo ko bi u budućnosti mogao da uradi nešto značajnije u obe konkurencije?

Sa teniserkama je teža situacija, recimo Olga Danilović malo igra pa ne igra usled povreda, a u juniorskim danima je imala sjajne partije pa se može očekivati da nešto tako prikaže u budućnosti. Što se muškaraca tiče, tu imamo Miomira Kecmanovića koji je skoro osvojio turnir iz serije 250 u Kicbilu, a to je njegova prva titula koja će mu dati samopouzdanje za dalji napredak. On je odrastao u glavnom gradu, bio je najbolji junior sveta koji je svojevremeno na Orandž bolu pobedio vršnjaka Cicipasa. Takođe, na terenu se vidi da ima tu kuraž, stabilnost i agresivnost, kao i potencijal da preuzme palicu od Novaka kada se on jednoga dana povuče.

Dakle, u muškoj konkurenciji mislim da imamo veću perspektivu nego u ženskoj. Od ostalih, tu je Lajović koji je sasvim solidan, Krajinović koji je veoma dobar, snažan i agresivan teniser koji je uostalom jedini ove godine pobedio Novaka, ako izuzmemo diskvalifikaciju. Đoković i dalje ima tu seriju neverovatnih pobeda, ali konkretno na terenu ga je Filip pobedio u Beogradu, doduše na egzibiciji ali i to se računa. Pomenimo i Lasla Đerea, koji je prošle godine osvojio Rio i koji ima tog „šlifa“ da bude teniser iz top 10, a konkretno mislim da će Krajinović najpre doći do tog vrha.

Trenutno se nalazimo u „novoj normalnosti“ koliko god taj izraz zvučao zastrašujuće. Kako kao neko ko je uključen u svet sporta kao sportski komentator gledaš na sport u svetlu svega toga. Preciznije kako korona utiče na sport i kako sportom možeš da se boriš protiv nje?

Ovo drugo relativno teško da je moguće jer ulazimo kako bih ja rekao u „uslovnu normalnost“ iz razloga što nam je nešto što je juče bilo gotovo nemoguće sada postalo normalnost. Da nema kontakta, da se trudiš da nema dodirivanja i pozdravljanja, da nema emocija i tog ljudskog zapravo. Kada pričamo o sportu, on je poznat kao kontakt pre svega, kada gledam timske sportove, meni je to tragikomično i to sve jako tužno izgleda. Uzmimo za primer odbojku, odbojkaši i odbojkašice iste ekipe se nakon poena i dalje pozdravljaju i zajedno raduju a posle utakmice nema tog odnosa sa suparničkom ekipom koja je takođe testirana hiljadu puta na ovaj virus, tako da je sve zajedno jedna potpuna besmislica.

U fudbalu imamo da ekipe izlaze sa dva odvojena dela terena, da se ne bi spajali, nema pozdravljanja pre meča, a onda na terena jedni druge vuku za dres, za rukav, posle kornera, što je jedan težak nonsens, jer su svi testirani i prolaze iste tretmane a onda dolazi do uslovljavanja da nema radovanja i slično, što je suludo.

U pojedinačnim sportovima se dešavaju slične stvari. Pomenimo tenis pošto je aktuelan, tu nema fizičkog pozdravljanja posle meča već se igrači kucnu reketima preko mreže što je potpuna budalaština. Na taj način se ne iskazuje nikakvo poštovanje prema protivniku, a oni prolaze kroz još rigoroznije mere!?

Korona dakle, utiče na sport, utiče na decu pre svega, što je jako loše. Deca u školama ne smeju da se druže, nemaju fiskulturu, a opet, kako se nastava završi ona se vraćaju u dečiji mod, to je graja, to je igra, i ne razdvajaju se, a onda opet maske i u klupe…

Bundesliga se zavrtela, Eurosport i to prenosi, što znači da te i tu imamo za mikrofonom. Možeš li da daš neku prognozu, ko je po tvom mišljenju favorit, šta nas sve očekuje?

Ja se pre svega nadam da će Bundesliga lepo da izgura kroz sezonu u ovim novim uslovima, jer su oni i prvi krenuli nakon stopiranja sporta. Čini se da je vlada Nemačke u dobroj koordinaciji sa savezom i oni sjajno to vode. Dobra je stvar što ima publike, stadioni u Nemačkoj su toliko multifunkcionalni, najveći su po veličini ako uporedimo sa ostalima u Evropi. U proseku je to 50 hiljada sedećih mesta po stadionu, na takvim objektima do pet hiljada ljudi je sasvim korektno po utakmici. Bajern je prvi favorit,  nema nikakve sumnje, po onome šta je sve uradio u prethodnoj sezoni. Ova sezona može da bude jako zanimljiva. Ne volim kada je neko toliko veliki favorit da ga proglase osvajačem i pre sezone, može da bude svašta. Dortmund je jako dobar, nije toliko igrača napustilo klub, mislim da će biti konkurentni, uz Leverkuzen koji ima dobru školu. Za Šalke bih lično voleo da se vrati malo u vrh.

Za kraj ovog intervjua, uz zahvalnost što si pristao da budeš gost naše redakcije, voleli bismo da kažeš svoje mišljenje o sportskom novinarstvu kod nas?

S obzirom na to na šta se sveo sport u poslednje vreme i da nema toliko reprezentativnih dešavanja, ne znam tačno u čemu sportski novinari mogu da se istaknu. Nema putovanja, dopisništava, autorskog rada, teško se dolazi do sagovornika u vreme ove pandemije. Nemam toliko kontakta sa ljudima jer ne radim konkretno u redakciji kao vi, ja sam komentator, radim iz kabine, i ne znam baš najbolje na koji način se danas dolazi do priče. Novinarstvo kod nas je jako loše, skrajnuto je u zapećak, ono je posramljeno zbog mnogo aspekata, pričamo o odnosu prema novinarima. I kada mene mladi ljudi sa fakulteta pitaju o novinarstvu, ja im nevoljno preporučujem. Bilo gde na svetu je cenjeno, novinari imaju ugled, bivaš ponosan na to čime se baviš, a ovde je to na margini, povlači se pitanje egzistencije, tako da novinari kod nas rade više poslova, i dok se neke stvari ne reše ne znam kako ćemo opstati.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime