Sudbina Srbije i sudbina Vesne Stojković (51) iz Vranja u bliskoj su vezi, a to se odnosi i na 1.500 do 2.500 poginulih u NATO agresiji 1999. godine na SRJ pod ciničnim nazivom “Milosrdni anđeo”, u kojoj je ranjeno oko 6.000 civila, a među njima i 2.700 dece.
Nažalost, broj poginulih i ranjenih nikada nije precizno utvrđen, a jedna od ranjenih civila bila je i Vesna Stojković iz Vranja, koja je zbog rana zadobijenih u napadu NATO-a, izgubila obe noge. Samim tim, više od dve decenije prikovana je za invalidska kolica, ali u nadi da će prikupiti dovoljno sredstava za ugradnju viskokosofisticirane proteze, koje će joj omogućiti da ponovo prohoda. Godine od “Nemilosrdnog anđela” prolaze, ali Vesna ne zaboravlja 5. april 1999. godine kada je do tada zdrava i srećna žena započela borbu za život, ali i priliku da ponovo hoda. Kao da je bilo juče, Vesna se seća svakog detalja tog kobnog dana koji je preživela uprkos teškim povredama, ali je preživela i njena tada šesnaestomesečna ćerkica Marija koja joj je bila u naručju i koju je majka Vesna svojim telom zaštitila od sigurne smrti.
– U trenutku bombardovanja kasarne 1.300 kaplara u Vranju prolazila sam pored ulaza u kasarnu noseći bebu u rukama. Eksplozija i vazdušni talas su bili strahoviti. Instiktivno sam pokušala da telom zaštitim bebu, ali mi je udar istrgao iz ruku i ona je odletela desetak metara od mene. Ja sam teško povređena gelerima svuda po telu i da nije bilo jednog vojnika koji nam je pritekao u pomoć ko zna kako bi se sve završilo i za mene i za bebu. Ovako, utonula sam u neko crnilo, a nakon što sam u bolnici došla sebi, najbitnije mi je bilo to što su mi rekli da će beba preživeti iako je bila ozbiljno povređena – rekla je za “Vesti”, Vesna Stojković, nastavljajući svoje bolno prisećanje:
– Na mom telu bile su brojne teške povrede. Geler mi je otkinuo palac na desnoj nozi, imala sam sedam polomljenih rebara, a strahovita detonacija mi je bukvalno pocepala plućnu maramicu. Zadobila sam naprsnuća pršljenova, ruka je ispala iz ležišta, a o ranama na duši i da ne govorim. No, moja beba je bila živa, ja preživela i to mi je bilo dovoljno da se, uprkos tome što mi se dogodilo, zahvalim nebu, ali i vojniku koji nas je spasavao, a sve vreme nije ispuštao pušku iz ruku.
Vesnino stradanje, nažalost, uskoro je nastavljeno. Nakon četiri godine od ranjavanja kada je Vesna pomislila da je vreme da se preda zaboravu, ali ne i opraštanju, počeli su novi zdravstveni problemi. Niko ne zna zbog čega, ali moguće je i zbog nečega što se nalazilo u toj raketi čiji su je geleri povredili, na mestu otkinutog palca pojavila se gangrena. Zbog toga joj je amputirana prvo desna, a potom i leva noga i od tada je Vesna prikovana za invalidska kolica.
– Nakon rehabilitacije u Beogradu 2019. ugrađene su mi proteze, koje nisu bile funkcionalne jer, uprkos svim naporima, u njima nisam mogla stabilno da stojim i da hodam. U međuvremenu, pojavila se nada da nabavim nemačke proteze sa senzorima Soleg IV koje omogućavaju sigurne pokrete i hod, a za njih je bilo potrebno obezbediti, prema predračunu predstavnika nemačke firme koja posluje u Beogradu i Kragujevcu, 5,8 miliona dinara. Veći deo sredstava već je prikupljen putem Fondacije Budi human, ali nedostaje još 9.000 evra koje moram da prikupim do kraja meseca, kako bi se ugradile dodatne komponente proteza i čime bi mi bilo omogućeno da više ne zavisim od invalidskih kolica – objašnjava Vesna Stojković, zahvalna svima koji su joj do sada pomogli.
Teško je tražiti pomoć
Vesni je bilo potrebno mnogo vremena da se obrati drugima za pomoć.
– Iskrena da budem, kada vidim koliko u Srbiji ima bolesne dece kojima je potrebna pomoć za lečenje, bilo mi je malo i neprijatno da se obratim ljudima da mi pomognu da konačno prohodam. Na protezama, ali da prohodam! Znam ja da nikome danas ne pretiče, ali bila bih zahvalna, a osim zahvalnosti drugo i nemam, svakome ko razume ovu moju ratnu i životnu priču u kojoj sam stradala ni kriva ni dužna. I, još nešto – neko kaže da smo mi ranjeni u “Milosrdnom anđelu” koletaralna šteta, što nije istina. Nama su pokidani organi, životi i duša i mi smo direktne žrtve nerazumih postupaka silnih – reči su Vesne Stojković.
Kako pomoći?
Svi koji mogu i žele da pomognu Vesni Stojković da posle godina patnje i neizvesnosti ponovo hoda, mogu stupiti sa njom u kontakt putem telefona na broj: +381 60 365 02 82 ili pomoći putem Fondacije Budi human:
Slanjem SMS poruke: Upišimo 939 i pošaljimo SMS na 303
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human939 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000823206-51
Uplatom na devizni račun: 160600000082349363
IBAN: RS35160600000082349363
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
