Srbi nisu samo stranci u Beču

0

Prema najavi predsednika zajednice Borislava Kapetanovića, 8. maja biće dodeljena priznanja ostalim aktivistima pošto je u rad klubova bio uključen veliki broj ljudi. Za taj dan je planiran svečani program s kulturnim sekcijama klubova u Beču.

 

 

Glavna proslava 8. maja: Borislav Kapetanović
 

U sklopu proslave, 24. aprila, u bečkoj koncertnoj dvorani "Štathale" biće održan nastup nacionalnog ansambla "Kolo".

Okupljanje privrednika

Prema Kapetanovićevim rečima, dobar primer su zajedničke akcije Privredne komore i pojedinih frakcija koje su zajednicu prihvatili kao jednog partnera u ostvarenju cilja da se okupe srpski privrednici i informišu o svojim mogućnostima.
Trenutno je u toku akcija evidentiranja srpskih privrednika, a Zajednica će u saradnji sa Privrednom komorom anketirati privrednike i na osnovu toga pokušati da se analizira koji problemi muče privrednika stranog porekla.

– Osnivanje KUD "Jedinstvo", prvog kluba u Beču koji i dan danas radi, bilo je podsticaj za osnivanje drugih društava i sigurno je time ovaj klub dao veliki doprinos – kaže Kapetanović.

Pre četiri decenije klubovi nisu imali gotovo nikakav kontakt sa austrijskim institucijama i bili su pre svega okrenuti ka matici.

Kasnije, od 90-ih godina prošlog veka, situacija se promenila i klubovi i udruženja počeli su da sarađuju sa austrijskim institucijama jer je došlo do promene svesti kod naših ljudi u pravcu ostanka u Austriji i postalo je jasno da su se mnogi trajno naselili u ovu zemlju.

 

Po završetku sukoba u bivšoj Jugoslaviji, i Srbi su počeli da se bave politikom integracije, u početku u manjoj meri, svesni toga da žele da budu građani Beča i da njihova deca ostaju ovde, istakao je Kapetanović.

On je ukazao da u svojim aktivnostima, kako na polju očuvanja tradicije i jezika, tako i u pospešivanju integracije, klubovi i Zajednica dobijaju malo pomoći iz otadžbine, ali i nedovoljno od institucija grada Beča za ozbiljne projekte.

 

Neophodne promene
 

Kapetanović smatra da klubovi nisu dovoljno prilagođeni novoj situaciji, iako su svesni da do promena u radu mora doći.
– Osnovni zadatak jeste da, pored sporta, kulture i očuvanja jezika, pokušaju da svoje članove informišu i o drugim aktivnostima i mogućnostima koje im pruža ovaj grad – smatra on.

– Zajednica će pokušati da okupi ne samo kulturne i sportske klubove, već i druge organizacije koje su voljne da prošire svoje aktivnost i rad u cilju stvaranja jedne partnerske organizacije prema drugim institucijama i gradu, kako bi neke od svojih ciljeva i potreba Srba u Beču lakše ostvarili – najavio je on.

Integracioni fond je takođe prepoznao u Zajednici pravu adresu za realizaciju mnogih projekata.

– Austrijske vlasti moraju da shvate da Srbi zaslužuju veću zastupljenost, kako u partijama, tako i institucijama jer su oni značajan faktor u ovom gradu i zemlji s obzirom na svoju brojnost – zaključio je Borislav Kapetanović.

 

Dopunska škola

Klubovi su dali najveći doprinos opstanku privrženosti otadžbini.
– Kroz sport, muziku i folklor je najlakše privući mlade i zainteresovati ih i ujedno podići svest o pripadnosti. Nadamo se da će Ministarstvo za dijasporu osnovano, uz podršku države, koja je neophodna, pokrenuti i neke druge aktivnosti na polju očuvanja pre svega jezika i pisma kod dece, da će biti obnovljena dopunska nastava. Klubovi koji su osnovani na dobrovoljnom radu ne mogu to sami da učine, a spremni su da svoje prostorije, na primer, ustupe za časove – dodao je Kapetanović.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here