“Srbija će morati da bira”

Tanjug

Asistent na Fakultetu političkih nauka Stevan Nedeljković smatra da će Srbija biti prinuđena da u narednim danima po prvi put posle 70 godina odabere stranu.

On dodaje i da će ta strana biti EU iveruje da u našoj zemlji postoji kontinutitet spoljne politike još od 1948. godine.

– Nekada smo to zvali nesvrstanost, neutralnost ili balansiranje, ali suštinski ta politika je neopredeljivanje i ne svrstavanje uz jednu državu. Naše vlasti pokušavaju da čine to isto, ali se levak izbora sužava, jer mi se čini da ćemo biti prinuđeni da u narednim danama ili mesecima odaberemo stranu po prvi put posle 70 godina – smatra Nedeljković.

On veruje da će u opredeljivanju Srbije ključan biti ekonomski interes, jer, kaže, ako analiziramo kako su se vlasti u Beogradu opredeljivale do danas ekonomski interes je ono što vodi sve drugo.

– Čini mi se da je ekonomski interes sa EU i regionom gde ukupno odlazi dve trećine našeg izvoza. Jasno je kakav naš izbor može da bude. Tri odsto našeg izvoza ide u Rusiju, i deluje da, uprkos toj gasnoj zavisnosti, mi biramo Evropu i integraciju u EU, ubrzanu ako uvedemo sankcije Rusiji – navodi Nedeljković.

Govoreći od Danu pobede, on kaže da je Evropa ovaj 9. maj dočekala u tužnom raspoloženju s osećajem nemira i nesigurnosti, jer je ovo posle Hladnog rata najturbulentniji period u Evropi, turbulentniji čak i od jugoslovenske krize. On naglašava da se 9. maj svake godine svečano obeležava u Rusiji, ali da je danas bilo drugačije, jer nije bilo svetskih lidera, koji su do 1985. skoro svi bili na vojnoj paradi.

– Od tada, Rusija je krenula putem samoizolacionizma. Nekada se sama izolovala, a nekad su joj drugi u tome pomogli – kaže Nedeljković.

On smatra da sve što se dešavalo u Ukrajini pokazuje da Rusija ima kolebljivu strategiju i da nije sigurna šta želi – da postane bliži deo Evrope ili da se svrsta uz azijske sile, posebno Kinu, u suprostavljanju Zapadu.

– U suštini Rusija je duboko podeljeno društvo. Ona jeste i oduvek je bila i evropska i azijska. Sada će ruskom predsedniku Vladimiru Putinu biti lakša odluka, jer se u poslednja tri meseca značajno distancirao od Evrope – ističe Nedeljković.

Govoreći o ratu u Ukrajini, on ističe da ruska agresija na Ukrajinu nije bila dobro planirana, i da je potpuni promašaj sa logističkog, obaveštajnog i vojnog stanovišta.

– Otuda su se i planovi i ciljevi menjali. Od maksimalističkih, ponovno vraćanje Ukrajine u rusku zonu uticaja do minimalističkih zauzimanja Donjecke i Luganske oblasti – navodi Nedeljković.

Kaže da je Rusiji, u ovom trenutku, problem da izadju iz rata sa čašću i obrazom, jer njihova operacija, ma šta oni govorili, ne teče onako kako su ruski lideri zamislili.

– Od osvajanja za tri dana mi danas imamo treći mesec rata koji se ne bliži kraju – zaključuje Nedeljković. S druge strane, ističe Nedeljković, Rusija ima protivnika koji je imao osam godina da se temeljno pripremi za ono što je znao da sledi, a to je rat sa celom Ruskom Federacijom i za to vreme je dobijao obilatu pomoć od zapadnih saveznika.

– Ruski vojnici nemaju preterano motiva za bratoubilački rat jer su napali svoju braću sa druge strane granice. Opet, Ukrajinci imaju svoj cilj, a to je opstanak politički, ali i fizički na teritoriji na kojoj žive – naglašava Nedeljković.

On dodaje da je Putin očekivao veću podršku stanovništva, a to se ne dešava ni izbliza.

– Mislim da nema veliku podršku čak ni u vlastitoj državi, jer to nije sukob ograničenog intenziteta na ograničenoj teritoriji, već je pokušaj invazije i bratoubilačkog rata na šta se ne gleda blagonaklono ni u Rusiji – kaže Nedeljković.

Na pitanje o mogućnosti nuklarnog sukoba, o kome se intenzivno govori poslednjih nedelja, Nedeljković odgovara da je to malo verovatno.

– Zato što Rusija i SAD imaju po 6.000 nuklearnih glava i njihov sukob označio bi kraj sveta, čitavih naroda i civilizacija. Medjutim, racio ne vodi uvek državnike, jer da ga je bilo do rata ne bi došlo – zaključuje Nedeljković.