Srbija uvozi čak i detelinu!

0

Na listi proizvoda koje Srbija uvozi nalazi se i detelina (Foto: Ilustracija)
 

Godišnje uvezemo i više od 3.000 tona crnog luka, uglavnom iz Holandije, Belgije, Češke, pa čak i Australije. Lešnik dolazi iz Gruzije, Nemačke i Turske, smokve iz Albanije, a beli luk iz Kine.
 

– Mehanizacija u Srbiji je zastarela, a poljoprivredna gazdinstva usitnjena, te se ne može ispoštovati uvek jedno od zlatna tri ‘K’ agrara – kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Ili imamo vrhunsku robu, ali je ima malo, ili je imamo samo sezonski a ne tokom cele godine, ili prosto ni kvalitetom ne može da konkuriše ni na domaćem ni na inostranom tržištu – kaže agrarni stručnjak Zaharije Trnavčević.

 

Bacamo devize i za šećer

– Nigde kao kod nas, uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda nije tako prepušten stihiji tržišta. Administrativne mere nisu dobre, ali mora postojati kontrola. Tako se ne bi dešavalo da uvozimo i bacamo devize čak i za šećer i maline, naše glavni izvozne adute – izjavio je agroekonomista Miladin Ševarlić.

Ekonomisti ukazuju na to da bi se ulaganjem u informatiku, energetiku i agrar podigao i izvoz pa bi u tom slučaju priča o uvozu lišća ili svinjske dlake bila zanimljiva a ne ozbiljna tema.

 

Srbiju je uvoz onoga što bi trebalo da sama proizvodi u protekloj deceniji ravno 20 milijardi dolara!

Prema podacima Privredne komore Srbije, samo tokom prošle godine Srbija je uvezla za 1,8 milijardi dolara auto delova, sirove nafte za 1,3 milijarde dolara, gasa uza 789 miliona dolara, kafe za 81 milion dolara, banana u vrednosti od 48 miliona. Za smrznuto meso smo platili 32 miliona dolara.

– Konkurencija prehrambenih proizvoda iz Kine, Kazahstana i drugih zemalja do te mere je jaka da naši seljaci praktično nemaju šanse – kaže ekonomista Ljubodrag Savić.

U vodećim trgovinskim lancima pak kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće.

 

Bumbari iz Belgije

U plasteniku Segal u Kraljevcima uz 28 zaposlenih vredno radi i na desetine rojeva bumbara. Stigli su u Srem iz Belgije, jer se u našoj zemlji ovakvi "radnici" gotovo ne mogu nabaviti.
U svakom redu stabljika nalazi se po jedna žuta kućica – dom za bumbare koji oprašuju cvetove. Primena bumbara u oplodnji useva u zaštićenom prostoru počela je pre tridesetak godina. Od tada se toliko raširila da gotovo ne postoji savremena proizvodnja paradajza bez njih.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here