Tanjug
Srpski vojnici

Srbija ima dublju i opširniju saradnju s NATO-om nego Bosna i Hercegovina, iako je među zemljama koje su se opredelile za vojnu neutralnost, pišu banjalučke Nezavisne.

Za razliku od nje, BiH, koja je formalno u Akcionom planu za članstvo od 2010. godine, ima manje programa i aktivnosti sa najvećom svetskom vojnom alijansom. Naime, prema podacima dobijenim od NATO-a, BiH participira u sedam aktivnosti i programa s NATO-om, dok je Srbija aktivna u 12 programa, ne računajući Misiju KFOR-a na Kosovu.

Kada se radi o BiH, istaknuto je da su odnosi s NATO-om u ključnim oblastima kroz Akcioni plan za članstvo od 2010. godine, Proces planiranja i pregleda (PARP) od 2007. godine, Inicijativu za partnersku interoperabilnost od 2014. godine, zatim kroz program „Integritet u izgradnji“ (BI) i kroz učešće u vojnoj misiji NATO-a u Avganistanu u Misiji „Odlučna podrška“.

Ostale, kako ih NATO definiše, šire oblasti saradnje, odnose se na saradnju sa Evroatlantskim centrom za koordinaciju odgovora na katastrofe (EADRCC) i Program „Nauka i mir kroz bezbednost“ (SPS).

Za Srbiju su kao ključne oblasti saradnje navedeni PARP od 2007. godine, Individualni akcioni plan za partnerstvo od 2015. godine, BI program od 2012, zatim Program odbrambenog programa za usavršavanje (DEEP) od 2014. godine i od iste godine nalazi se i u Inicijativi za partnersku interoperabilnost.

Kao oblasti šire saradnje, navedeni su Projekti izgradnje poverenja, zatim SPS program, EADRCC, program „Žene, mir i bezbednost“, kao i vojna vežba „Srbija 2018“, koju NATO ocenjuje kao veoma važnom u saradnji s tom zemljom.

Srbija ne teži da bude članica

Osim toga, u šire oblasti saradnje sa Srbijom NATO navodi i ekspertize i trening koji Srbija pruža NATO-u i partnerskim zemljama u Trening centru u Kruševcu, u kojem se sprovodi obuka o sprečavanju bioloških, radioloških i nuklearnih prijetnji. Ova saradnja započeta je 2013. godine, a tu je još i vežba izgradnje kapaciteta koju je NATO sproveo u decembru 2017.

Za Bosnu i Hercegovinu NATO na svojoj internet stranici kaže da se radi o zemlji koja teži da postane članica, a da je uslov za napredak na tom putu izgradnja demokratskih institucija, kao i reforma bezbednosnog odbrambenog sektora. Osim toga, podvlače da je potrebno rešiti i pitanje nepokretne vojne imovine. Naglašeno je, međutim, da participacija i sprovođenje Akcionog plana za članstvo u NATO-u ne prejudicira odluku o konačnom članstvu u toj alijansi.

Za Srbiju naglašavaju da, za razliku od ostalih zapadnobalkanskih zemalja, ne teži da postane članica.

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije je za „Nezavisne“ na pitanje o tome kako komentariše odluke BiH kad je u pitanju saradnja sa Alijansom, istakao da se Srbija ne meša u odluke koje ta zemlja donosi i da poštuje stavove dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

– Imajući u vidu ulogu NATO-a u našem regionu, naročito na Kosovu i Metohiji i značaju koji KFOR ima u zaštiti srpskog naroda, mi se trudimo da održavamo dobre odnose i da sa NATO-om učestvujemo u raznim programima. Imamo i individualni plan akcionog partnerstva, članovi smo inicijative Partnerstvo za mir. Znači, sarađujemo veoma odgovorno, ozbiljno i konstrukivno – rekao je Dačić.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime