Kroz svoja izdanja, od osnivanja do danas, Kulturno-izdavački centar Srpska kuća iz Požarevca objavio je radove više od 20.000 mladih pisaca.
Ponosni na činjenicu da su, kako kažu, stvorili najveću porodicu mladih autora u Srbiji, pa i svetu, pripremaju se da sa svojim projektima konkurišu za Ginisovu knjigu rekorda. Da bi Srbiju i svet upoznali sa svojim jedinstvenim poduhvatom štampali su i objavili knjigu “Put do Ginisa” u kojoj su naslovne strane zbornika koje su godinama izdavali.
– Planiramo da je prevedemo na engleski jezik, a onda i da se upišemo kao svetski rekorderi. Siguran sam da niko do sada nije uspeo da okupi ovoliki broj mladih stvaralaca. Pandemija nas je malo usporila, ali ćemo se truditi da to bude što pre završeno. Svaki naš korak na ovom putu biće publikovan i verovatno predstavljen na Sajmu knjiga u Beogradu iduće godine – kaže za “Vesti” Bratislav Bato Golić, osnivač KIC Srpska kuća.
Prvi korak
Na put koji vodi do Ginisa Bratislav Golić krenuo je još 1995. godine kada je osnovao prvi privatni kulturni centar u Požarevcu, kako bi svojim radom doprineo razvoju nauke, pisane reči, negovanju srpskog nasleđa, ali i očuvanju izvornih običaja. Pet godina kasnije, Srpska kuća formira biblioteku Mladi talenti, u okviru koje objavljuje svoju prvu knjigu, a ujedno i prvo samostalno delo, tada desetogodišnje devojčice Katarine Milikiev iz Požarevca pod nazivom “Detinjstvo zlatnih stihova”.
– Ovo nam je bio podstrek za dalji rad na afirmaciji mladih u Srbiji i stvaranje najveće porodice pisaca u svetu. Znam da je detetu najteži prvi korak i upravo je moja ideja da taj prvi korak koji dete napravi nekim radom, naiđe na podršku i da mu se podstakne mašta za dalje pisanje. Ja sam kroz rad na ovom projektu video da mnogo dece konkuriše za neku literarnu nagradu gde se dodeljuju samo tri nagrade, a ostali radovi, koji nisu ništa manje vredni idu u koš, pa zbog toga mnoga deca gube volju za pisanjem, a ja to ne želim da dozvolim. Zbog toga godinama sa decom radim na očuvanju i sprovođenju njihovih ideja i mašte – priča Bratislav i dodaje da je njihova prva autorka Katarina pravi primer koliko je podrška talentovanoj deci važna, jer je posle “Detinjstva zlatnih stihova” napisala i objavila više knjiga.
Reči lete…
Vođen čuvenom latinskom poslovicom “Reči lete, napisano ostaje”, Golić neumorno radi na afirmaciji mladih pesnika i pisaca iz Srbije, Republike Srpske ali i dijaspore. Hiljade dece objavilo je svoje prve literarne radove u zbornicima Kulturno-izdavačkog centra Srpska kuća.
– Trudimo se da Zbornik književnog stvaralštva mladih Srbije i dijaspore objavljujemo dva puta godišnje, nedavno smo publikovali 30. broj. Dečje radove koji će ući u zbornik biramo putem konkursa u saradnji sa školama. U njemu se nalaze radovi talentovanih osnovaca i srednjoškolaca, dok kroz projekat “100 mladih talenata” promovišemo osnovce talentovane za poeziju iz svih okruga u Srbiji. Tako svake godine štampamo po 25 knjiga, po jednu za svaki okrug sa njajboljim radovima dece iz tog kraja. Otkrivamo i mlade pisce kroz samostalna izdanja. Tako smo, na primer, objavili knjigu Lane Zdravković (8), koja je ove godine dobila Oktobarsku nagradu, pa smo organizovali i promociju u Jagodini, njenom rodnom gradu. Štampamo i Zbornik književnog stvaralaštva mladih Republike Srpske – navodi naš sagovornik i dodaje da u Srpskoj kući misle i na starije, pa tako imaju i posebnu sekciju za pisce zrelog doba koji prvi put objavljuju svoja dela. Među njima je, kaže Golić, mnogo autora iz Perta u Australiji.
Grad pesnika
Osim mladih autora u poduhvate Srpske kuće uključeni su i njihovi roditelji, nastavnici i profesori, pružajući im maksimalnu podršku.
– Ginisovski projekat “100 mladih talenata” doveo je do popularisanja poezije, ali bez estradizacije. Masovnost ne znači nužno i pad kvaliteta, već, možda približavanje Miljkovićevom stihu “poeziju će svi pisati”. Omiljene Batine metafore, kada je o ovom projektu Srpske kuće iz Požarevca reč su “najveća porodica pesnika” i “ulaznica u svet poezije”. Zahvaljujući ovim knjigama srpska književnost je dobila svojevrsnu “lirsku datoteku” – priča o Golićevom projektu Aleksandar Mijalković, profesor književnosti i bibliotekar u OŠ “Jovan Popović” u Inđiji.
On je siguran da će neko od više hiljada dece pesnika imati iza sebe više knjiga, možda značajnih i za istoriju srpske književnosti.
– Umesto traženja prvih zapisa po prašnjavim sveskama, vežbankama i šarenim dnevnicima, ako u međuvremenu sve to nije bačeno, istoričari književnosti će imati mnogo lakši posao praćenja sazrevanja pesničkog talenta. Ta najveća porodica mladih pisaca je s vremenom prerasla u gradić sa više od 20.000 stanovnika. A zamislite grad kojem je poezija temelj – ističe Mijalković.
Omladinski kamp
Svoje zbornike Srpska kuća do sada je predstavljala u mnogim školama uz obavezno poklanjanje knjiga školskim bibliotekama, ali i na sajmovima knjiga u Beogradu i Frankfurtu. Prema Golićevim rečima, u narednom periodu planiraju da promovišu sve što su do sada uradili, kao i svoj jedinstveni put do Ginisa.
– Krenućemo po Srbiji da ljude upoznamo sa onim šta smo do sada uradili, da izložimo naše zbornike, nagrade i sve što posedujemo. Naravno, planiramo da početak promocije bude u našem gradu u Požarevcu, a onda ćemo dalje po celoj zemlji, posle možda i u dijaspori, i u Srpskoj – ponosan je Bato na sve što su do sada postigli.
On najavljuje da je u pripremi i kamp za mlade pisce, autore koji su učestvovali u njihovim dosadašnjim projektima, kako bi se upoznali i družili sa svojim vršnjacima.
– Imam kuću u Brežanima, i tamo planiram da organizujem Kamp književnog stvaralaštva mladih. Da, ovu divnu i talentovanu decu okupimo na jednom mestu, gde će se upoznavati, družiti, razmenjivati ideje. Pokazivaćemo im i gradske znamenitosti. Verujem da će ovaj kamp biti biti jedinstven u Srbiji, a i u dijaspori – odlučan je Bratislav, koji u svom radu ima veliku podršku porodice.
Čuvari ćirilice
Kroz svoj rad porodica Golić godinama neguje i srpsko pismo.
– Većina naših knjiga objavljena je na srpskom jeziku i ćirilici. Na taj način negujemo i čuvamo jezik i pismo, u čemu podstičemo i našu decu u dijaspori. Neka naša deca u dijaspori, nažalost, slabo čitaju ćirilicu, cilj nam je da to ispravimo. Oduševljava me, koliko je Republika Srpska, recimo, posvećena očuvanju ćirilice – ističe Golić, ali napominje da u svojim zbornicima objavljuju i radove dece koja su pripadnici nacionalnih manjina na njihovom jeziku i pismu.
Književnost u prvoj pošti
Osim po pružanju podrške mladim piscima, Bratislav Golić poznat je po još jednom poduhvatu – obnavljanju starog zdanja u kom se nalazi Srpska kuća. Reč je o zgradi koju je 1823. godine sagradio brat Hajduk Veljka, Milutin Petrović Era. On je kasnije sahranjen u porti požarevačke Saborne crkve, koju je podigao knez Miloš Obrenović 1819. godine, od kada je ona i sedište Braničevske eparhije.
U današnjoj Srpskoj kući 1841. godine počela je da radi prva požarevačka pošta i to je jedina zgrada pošte sačuvana do danas u Srbiji iz tog perioda. Ovo zdanje prve požarevačke pošte Golići su spasli od zaborava i propadanja pre 26 godina i pretvorili u kulturni centar. U njoj i danas čuvaju predmete koji svedoče o razvoju poštanskog saobraćaja od 1841. godine do danas, uključujući i trubu iz 19. veka kojom su poštari najavljivali svoj dolazak. Uvrštena je među najznačajnije kulturne spomenike u Požarevcu i obavezna stanica u turističkim obilascima grada.
Oživeli i seosko prelo
Golić ističe da je Srpska kuća nastala obnovom jedne stare i zapuštene zgrade, pa sledeći simboliku obnove ovog vrednog spomenika oni ostaju istrajni na putu obnove i očuvanja srpske kulture, narodnih običaja i svega onoga što je vredno u srpskom narodu. Zbog toga su osim izdavačke delatnosti, tokom prethodnih godina organizovali niz manifestacija: Srpsko seosko prelo, Međunarodna dečja kolonija keramike, Kičicom i perom do lepote i prijateljstva u novom milenijumu, Dani čaja i lekovitog bilja, Uskršnje svečanosti, Zlatne ruke stiga i Kulturno-duhovne svečanosti Dani patrijarha srpskog Dimitrija Pavlovića.
Drag gost u dijaspori
Bratisav Golić je više puta specijalno iz matice putovao u gradove zapadne Evrope da bi se susretao sa mališanima iz dijaspore čiji su radovi objavljivani u “Zborniku književnog stvaralaštva mladih Srbije i dijaspore”. Stizao je u Frankfurt, Štutgart, Beč…
Gde god je dolazio uvek je to bio mali praznik za decu i roditelje. Mališani su recitovali pesmice, postavljali zagonetke, čitali priče, svirali na raznim instrumentima.
Sva deca čiji su radovi objavljeni u Zborniku uvek su dobijala prigodne zahvalnice. Zahvalnicu su još 2018. dobile i “Vesti” za medijsku popularizaciju Golićevog projekta.
Ni pandemija ga nije sprečila da krene među naše ljude u rasejanju, pre mesec dana prisustvovao je u Beču promociji prve zbirke pesama Katarine Stević Titović. Katarina je rodom iz Požarevca a Srpska kuća je objavila njenu knjigu “Tri u jedan”.
Stigao je i da bude gost u beogradskoj redakciji “Vesti”, a nekoliko dana potom i da ugosti našu ekipu u Požarevcu.
Momčilov prvi strip
Momčilo Odadžić iz Požarevca ima samo 13 godina, a već je napravio svoj prvi strip koji je nedavno objavljen u izdanju Srpske kuće. Od korice do korice, Momčilo je sve uradio sam. Smislio je priču, kreirao glavnog junaka Grega koji spasava svet i svet to veoma vešto, kao pravi profesionalac predstavio kroz slike i tekst.
– Prvi put sam počeo da crtam stripove u četvrtom razredu. To mi se veoma dopalo, dobio sam puno pohvala u školi kada sam rad pokazao drugovima i nastavnicima, pa sam nastavio – pomalo stidljivo kaže Momčilo, koji je danas učenik sedmog razreda, a već je registrovan kao crtač stripova.
Mama Milosava i tata Dragan ne kriju koliko su ponosni na njega.
– On uživa da crta. Svaka njegova sveska, knjiga za školu sve je iscrtano. Decu danas roditelji kažnjavaju kad im zabrane korišćenje kompjutera i igranje igrica, a za Momčila je najveća kazna kada nema papir i olovku – kaže Milosava i dodaje, da je Momčilo potpuno samouk.
U njihovom kraju tvrde Odadžići nema škole stripa, koju bi ovaj talentovani dečak mogao da pohađa i usavrši svoje znanje. I pored toga on već niže uspehe.
– Nastavnici me stalno hvale da dobro crtam, pa su me izabrali da uradim jedan pano za školu. Učestvovao sam na likovnoj koloniji, a 2019. godine moj rad je ušao među 100 najboljih na Međunarodnom salonu stripa – skromno kaže Momčilo.
Ovim što crta stripove mladi Odadžić pravi i animirane filmove, a svoje radove prikazuje na Jutjub kanalu M studio, koji prati već 186 ljudi. Momčilo kaže, da je to samo početak i nada se da će uskoro imati mnogo više pratilaca. Svoj prvi objavljeni strip Momčilo je posvetio mami, tati i mlađem bratu, koji se već ugleda na njega i sve češće šara po papiru.
