Sve to pod nazivom Srpski kulturni kolaž odvijalo se u organizaciji Saveza Srba Francuske i udruženja Balkan omnibus, a goste i okupljene pozdravio je Petar Gojković, ukratko objasnivši opredeljene manifestacije u pravcu očuvanja kulture i tradicije.
Pune ruke darova
Kako Srbin u goste ne dolazi praznih ruku, tako su i dragi ljudi iz matice domaćinima doneli darove. Zahvalnice, diplome i pokloni uručeni su: Petru Gojkoviću, Vladimiru Stefanoviću, Mići Aleksiću, Nenadu Stojanoviću, Dragani Pajović, Simi Mraoviću i uz veliki aplauz Mišku Gojaku, guslaru koji je uz epski pev dočarao prošlost na koju smo ponosni.
– Ovi ljudi su došli od Topole, Ravne gore i Kolubare. Neka se ovakvi što više slože i umnože – poručio je Gojković.
U nekoliko navrata se kroz zdravice i anegdote, odeven u šumadijsku nošnju, uz obaveznu kitnjastu čuturicu, obraćao narodni besednik Milenko Antonije Antonijević.
Setili su se svi omiljenog patrijarha Pavla, pa kako ga spomenu, na svim licima zasija blaženstvo.
Zorica Kovačević je iz svoje knjige "Duhovni razgovori" čitale odlomke, da bi na red došlo predstavljanje Srpskog akademskog društva Vizantija, koje okuplja slikare, mozaičare, ikonopisce, koji obelodaniše da se "putem ikone dolazi do Boga". Sve je to, istina, prestručno, razrađivala dr Vesna Karakas, a ipak prisutni upijaju kao da će sutra i oni postati ikonopisci.
U publici su aktivisti Mića Aleksić, Sima Mraović, Nenad Stefanović… Uvek prisutna i svestrana Dragana Pajović koja je pročitala svoju pesmu i pokazala svoj rad, ulje na platnu – Gavrila Principa.
O 1.300 kaplara knjigu je napisao Srđan Srećković. Ovako je otkrivao:
– Ginuli su za Srbiju i uzvišene ciljeve. U svojim pismima bili su iskreni, nisu žalili što život daju za slobodu. Iznosili su oni i zahvalnost Francuskoj koja im je osvetlila put posle Prvog svetskog rata i dozvolila da dokažu kako su Srbi dobar narod.
Ima jedno pismo u kojem se opisuje kako su junake i njihovu decu, posle tog Velikog rata, primali Francuzi u svojim kućama, darivali im sve što treba, s pažnjom ih slušali i tražli da im obećaju da će opet doći. Jeste, bila su to ondašnja vremena.
A ovo putovanje kroz vreme dovelo je i do trodimenzionalnog časa kreiranja, odnosno slikari Srđan Srećković i Snežana Jovanović, voditelj ove večeri vajar i crkveni umetnik Milutin Ranković i naivac u radu na drvetu Milisav Stojanović dohvatili su se alata, pa četkicama, dletama i čekićima slikali, kuckali i kreirali pred zainteresovanom i znatiželjnom publikom.
A i završnica je bila vesela, u izvođenju besednika Milutina:
– Navijam da kese budu pune novca, da deca livade prekriju, a dede se od sreće napiju, a i danas kod vaše kuće, sutra kod naše i u to ime – živeli!
Kao u zavičaju
– Ovo je bilo super. Sve iz mog kraja, osećao sam se kao da sam tamo – prokomentarisao je penzioner Žika Vasić.
