pixabay.com
Hirurzi odlaze u potrazi za boljim životom

Migracije stanovništva okreću planetu naopačke, ljudi zbog posla menjaju države, adrese, pa čak i kontinente.

Srbija se, prateći svetske trendove, poslednjih godina seli i na Istok i na Zapad, kao što se jug Evrope penje na sever, sever još severnije, a građani nekih članica EU poput Slovenije i Hrvatske idu na rad u Austriju, Nemačku, Norvešku… Srbi, osim EU i severnoameričkog kontinenta gde se, prema podacima OECD, odliva čitav grad veličine Prokuplja, kao sve primamljivije destinacije za boravak i rad vide u Rusiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pa prema nekim procenama u UAE se oformila čitava srpska zajednica od 15.000 ljudi.

Srbija će, kažu stručnjaci, zbog migracija morati da, poput država EU uvozi radnike, moguće po ugledu na komšijske zemalje u koje radna snaga pristiže iz nekih azijskih zemalja.

Veliki problem

U Grupi 484, koja se bavi migracijama, ukazuju na trend promena u kretanjima, da uz visokoobrazovane, odlaze i druge struke. Reč je o, kako za „Vesti“ kaže Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, vozačima, građevinskim radnicima, halogenim zavarivačima i radnicima na određenim mašinama.

– Ti profili nam odlaze, jer su traženi na Zapadu, gde ih nema dovoljno – pojašnjava naš sagovornik koji kao zabrinjavajući momenat vidi što se odlaskom onih koji su stub razvitka, smanjuje razvojna supstanca zemlje.

Problem odliva kadrova, prema rečima Petronijevića, ne može lako da se reši, a politika Srbije u tom smislu nije profilisana.

– Porast nataliteta ne može da bude jedini pravac delovanja države. Treba se baviti migracijama, sagledavajući ih kao razvojni fenomen koji prožima različite sektore i kao veliki potencijal, jer je mobilnost prirodna i tradicionalna pojava – ukazuje ovaj stručnjak.

Petronijević ističe potrebu planskog sagledavanja deficita kod nekih profesija, izazvanu odlivom stanovništva van srpskih granica. Srbiji zasad, kako objašnjava, nedostaje imigracija, odnosno priliv kadrova koji će popuniti praznine nastale odlaskom naših ljudi.

– Rumunija, na primer, zbog odlaska radne snage, prima vozače iz Pakistana, dok iz Bangladeša dolaze na rad u BiH – ukazuje Petronijević kako okolne zemlje rešavaju deficit kadrova uz savet da bi trebalo napraviti program sa ciljevima i strategijom razvoja.

Iz Srbije je od 2007. do 2017. samo u zemlje OECD svake godine u proseku emigrira 41.000 građana, pokazuje Pregled međunarodnih migracija za 2019. koji je nedavno objavio Sekretarijat OECD. Profesor Vladimir Grečić, stručnjak za migracije, smatra da bi zbog rastućeg trenda odliva ljudi problemi vezani za emigraciju mladih iz zemlje morali bi da budu dežurna tema na političkoj agendi izvršne i zakonodavne vlasti Srbije.

Primamljivi i UAE

Podaci Evrostata objavljeni krajem leta pokazuju da je tokom 2018. samo u države EU otišla 51.000 građana Srbije, najviše (16.000) u Nemačku, u Sloveniju 5.100 i u Hrvatsku i Slovačku po 4.900 ljudi. Stanje u okolnim zemljama u regionu je još alarmantnije, pa su ispred Srbije po broju odlazaka Albanija i BiH, a od članica EU Hrvatska.

Branko Kovačević, nekadašnji rektor Beogradskog univerziteta, objašnjava za „Vesti“ da se pokazalo da iz Srbije odlaze stručnjaci do 40 godina starosti, odnosno u najboljem dobu, i to za bolju platu. Veoma često novac i mogućnost napredovanja odvede inženjerski kadar.

– Ljude su iz zemlje oterali i rat na ovom prostoru, loše privatizacije, duga tranzicija, i sada situacija u zemlji nije nimalo zavidna. Odlaze inženjeri i programeri. Nemačka traži 40.000 inženjera, a oni se lako zaposle, jer diplomci srpskih tehničkih fakulteta ne treba da nostrifikuju diplomu – ukazao je Kovačević.

Mladima iz Srbije je sve primamljivija i Azija, prvenstveno Ujedinjeni Arapski Emirati gde živi više od 6,5 miliona stanovnika, ali je svega oko 25 odsto domicilnog stanovništva. Ostatak su stranci. Pokazuje se da tamo postoji srpska zajednica od oko 15.000 naših ljudi nastanjenih uglavnom u Dubaiju i Abu Dabiju. Čine je uglavnom visokoobrazovani i mladi ljudi koji većinom rade za strane kompanije. Prvenstveno mašinski i građevinski inženjeri i arhitekte, stručnjaci za informacione tehnologije.

Migranti hoće bolje

Branko Kovačević ne veruje da migranti hoće da popune praznine u deficitu kadrova, jer kako kaže, oni uglavnom svoju šansu vide na Zapadu, a u Srbiji ostanu oni koji su neobrazovani.

– Mislim da treba razviti ekonomiju u Srbiji, platiti ljude za njihov rad i smiriti nezdravu atmosferu u društvu – kaže Kovačević.

Odlaze školarci

Poslednji popis u Srbiji iz 2011. godine pokazuje da je u deceniji pre popisa otišlo oko 175.000 visokoobrazovanih, najviše mladih, koji u proseku imaju 29 godina. To je zato, kaže Vladimir Grečić, što takvi starosni i obrazovni profili „imaju prođu“ u inostranstvu. Ipak, stručnjaci kao najveći problem vide odlazak mlade i obrazovne „srpske pameti“. Stručne procene kažu da je školovanje 100.000 visokoobrazovanih koštalo Srbiju skoro 30 milijardi evra, a da se u odnosu na 70-te, deset puta uvećao broj onih s fakultetskom i diplomom više škole, koji su otišli iz Srbije.

100.000 evra košta u Srbiji celokupno školovanje jednog lekara