Odmori se, narode! Uostalom, i praznik je rada uveden da bismo se od rada odmorili. Naravno da praznik treba ispoštovati, što su zemljaci u Sansu, mestu 120 kilometara udaljenom od Pariza, ni manje ni više, produžili na pet dana.
Bio je vašar, a na njemu Srbi u glavnoj ulozi. Došao je i predsednik Opštine Sans Pol Aljnoan de Korvil, doveo sestru i braću kako bi udruženo probali to “srpsko čudo” – praseće pečenje. Usput čestitaju i 48. rođendan Goranu Radovanoviću, čelniku ovdašnje srpske porodice poznate po zajedničkom imenu Udruženje Šumadija. Stigli su i Aleksandar i Mekael Menije. Doveo gradonačelnik i svog zamenika madam Klaris Kantan, a ona svoju porodicu, svi po srpski obedovali. Stigao i još jedan zamenik gradonačelnika gospodin Selestin Ngoma. Dopalo mu se prasence od 32 kile koje je, u prvom danu, verovali ili ne, razdeljeno za 34 minute.
– Bosanci kažu: Mašala! – ponosno kaže Radovanović.
Otkako je veka meštani Sansa, samim tim i njihovi demokratski izabrani predstavnici nijednu lošu reč i misao nisu uputili prema Srbima. Smatraju ih uzornim sugrađanima, zato im na “večerinke” i ostala okupljanja dolaze u vrhunskom sastavu. Ide i Šumadija kod njih i od osnivanja, od septembra 1979, čak je 94 puta učestvovala na vašaru u Sansu, gde se broj posetilaca meri hiljadama ili što je impresivnih 150.000 na 29.000 sugrađana. Od prvog dana, kako kažu, pročulo se da se naše pečeno prase na tanjiru ili u lepinji pojede u rekordnom roku.
Neplanirano, 1. maja je bio dodatni odlazak na farmu, birala su se još dva živa prasenceta, sređivali ih Goran i Dragan Ćirović, a potom trk kod prijatelja Dejana Mikića i Slaviše Hadžoća koji su poput “zapetih puški” očekivali nastavak, odnosno realizaciju “srpskog čuda”.
– U svom poslu su preko glave, ali ovakav volonterski zadatak nikad ne odbijaju. Pravi smo ljudi. Neko nam pozajmi kola, neko sa strane bodri, pomažu na sve načine. I posebno da naglasim: ništa bez žena! – naglašava Goran Radovanović.
I, zaista, iz svih uglova uočava se da je sloga srpskih stanovnika Sansa razrađena do perfekcije.
– Kada se međusobno volite i umete da volite i druge, onda imate puno prijatelja. Na tom putu smo najbolji primer. Budimo svi složni da bismo kao narod napredovali u celini – kazao je Goran.
Srpska trobojka se vijorila Sansom, lepo su je razvili Dejan Mikić sa prijateljem Faridom Fereirom, na vrh glave stajala je šajkača, a u znak poštovanja Francuske, kao zemlje prijema, Loran i Nikola Saen slikali se sa galskim kacigama. Na štandu su bile izložene i dvojezične knjige posvećene Srbiji i Kosmetu. Kao u svemu prva i nezamenjiva je bila Vesna Savović, a u stopu su je pratile Anastasija i Tijana Radovanović, Danijela Simić, Marica Jeremić i Maja Milošević. Po uspomenama prebiru Milan Hadžić, Mile Jevđenjević, Vera i Srećko Glavinić, a u top raspoloženju bili su i Milijana Radovanović, Dragana Ranković, Eli Saen sa budućom suprugom Natašom, kao i veterani Ruža i Mirko Sabović. Veliko iznenađenje priredio je Luka Erić, koji je iz Ljubljane došao sa devojkom da čiči Goranu rođendan čestitaju. Tu su i Dragan Gavrilović, Dragan Ćirović, Melisa Revel, Saša Simić, kao i čika Bora Momčilović koji nigde ne ide bez svoje voljene.
– Hej, narode, hej, Srbi, upamtite i dođite u Sans da se s nama veselite. Ko nas upozna, taj nas ne zaboravlja – analiza je Gorana Radovanovića, jedinog našeg francuskog dijasporskog dvometraškog predsednika.
Novi izazovi
– Oduševljen sam jer Srbiju predstavljamo u najlepšem svetlu! Ja sam uporan i, ako treba, žrtvujem se, jer verujem da vreme može sve da promeni. Celi Sans vidi i zna ko su Srbi Šumadinci. Evo, već smo zakazali nove izazove za narednu godinu. Sa iskustvom se i organizacija uvek poboljšava – naglašava Goran.
Džudo šampionka
– Ljudi, ovo mora da su Srbi – prolazeći pokraj najveselijeg štanda zaključila je ekipa ragbista. Srbi su onda njima – pečenje, a oni Srbima – pivo i sve je fotografisanjem ovekovečeno. A među Srbe došla je i slikala se i Mari Kler Restu, olimpijska džudo šampionka.
Protiv Zakona o radu
Kao u celoj Francuskoj, i u Sansu su odrađene prvomajske manifestacije protiv Zakona o penziji.
– Uprkos zvižducima, ja podržavam i uvek ću davati podršku organima MUP-a. S njima sam se rado fotografisao. Uostalom, pobornik sam latinske izreke “Dura lex, sed lex” (Strog je zakon, ali je zakon) – objašnjava čelnik Goran.
