Kamp je otvoren za decu i omladinu od polovine jula do polovine avgusta, a u njemu se može smestiti više od 80-oro dece uzrasta od sedam do 17 godina. Deca najčešće dolaze na jednu sedmicu, a ako žele mogu ostati i duže. Na njih paze odrasle osobe – savetnici i po nekoliko sveštenika koji se smenjuju. Roditelji dece koja borave u kampu najčešće preuzimaju ulogu volontera, a njihova dužnost je da pripremaju hranu i obavljaju druge aktivnosti.
Zasluga vladike Dionisija– Šadelend imanje nekada je bilo popularna farma za uzgajanje rasnih konja. Pedesetih godina poatojala je samo jedna eparhija za celu Ameriku i Kanadi i jedan vladika Dionisije. On je kupio imanje i odmah ga stavio na raspolaganje srpskoj zajednici – objašnjava prota Đokan Majstorović
|
Svake godine neko od odraslih i roditelja predstavlja deci svoje zanimanje kako bi se iz prve ruke upoznali sa raznovrsnim profesijama. Ovaj put decu je posetio i o svom zanimanju govorio policajac Rejmond Sančez. On je pričao o svom i radu svoje policijske stanice na Menhetnu, tačnije na Tajms skveru gde radi. Interesantno je da je policajac Sančez poreklom iz Portorika i da je oženjen Srpkinjom iz Brčkog.
Prota Đokan Majstorović preveo ga je u pravoslavlje i od tada su on i cela njegova porodica revnosno posvećeni pravoslavlju i srpskoj tradiciji i kulturi, a srpska zajednica ga iz milošte zove Rajko.
Ovaj kamp kupila je Srpska pravoslavna crkva pedesetih godina prošlog veka kako bi se deca u njemu verski i kulturno obrazovala, a sva dosadašnja iskustva kampera uvek su bila izuzetna. Deca se u njemu upoznaju, druže, zavole i postanu prijatelji za ceo život, a sa njima i njihovi roditelji. U kampu vlada prijatna hrišćanska, porodična atmosfera bez svađe, vređanja, psovanja ili bilo kakvog omalovažavanja učesnika kampa.
Pravoslavna disciplinaDa bi deca učvrstila vezu sa pravoslavljem, ujutro se ide u crkvu na molitvu, a posle molitve se dižu zastave i pevaju himne Amerike, Kanade i Srbije. Potom sledi doručak, a posle doručka deca se vraćaju u svoje sobe, raspremaju krevete, a njihovi instruktori i sveštenici pregledaju da li je sve obavljeno onako kako treba. Posle toga slede celodnevne aktivnosti, časovi veronauke, pevanja, razne radionice, pa sportske aktivnosti – fudbal, košarka, odbojka, plivanje, pecanje ribe na obližnjem jezeru, vožnja kajaka i kanua, a u tim aktivnostima najčešće učestvuju i sveštenici. Instruktori osmisle razna vesela i zabavna takmičenja, a dan se uveče završava molitvom. |
Takođe, svakog utorka vladika Mitrofan dolazi u posetu i obilazak kampa. On razgovara sa decom, odgovara na njihova znatiželjna pitanja i uvek se na kraju slika sa njima.
I ove godine, kao i prethodnih, na kraju četvrte i poslednje nedelje kampa organizatori upriliče takozvani Eparhijski dan. Tada deca pripreme zabavan srpski kulturno umetnički program koji posle svete liturgije izvedu pred vladikom i brojnim gostima iz cele Amerike.
Šumadija usred AmerikeO kampu, svom prvom susretu sa imanjem i kampom Šadelend, prota Đokan Majstorović, starešina crkve Sveti Sava u Njujorku, kaže: |
