Šta bi dao da si na mom mestu

0

Darodavci
Ovaj lepi ugođaj koji su novinari "Vesti" priredili najmlađima u domu omogućili su pre svega naši verni čitaoci. Da nije bilo donacije od 150 evra iz Memingena u Nemačkoj, a iza koje stoje već čuvena baka sa svojom ćerkom i unucima Astorom i Stelom, ne bi bilo ni radosti. Slatki paketići i voće, banane i pomorandže, uručio je deci Deda Mraz. Od tri poklon-paketa iz Nemačkoj, prepunih nove garderobe, napravili smo u redakciji još petnaestak šarenih paketića sa papučama i čizmicama i ubacili pokoji slatkiš za malo stariju decu. Poklon od 50 evra porodice Svetozara i Vesne Šušić iz Nikšića, roditelja naše štićenice Sofije, iskoristili smo za kupovinu originalnih bebi šampona i kupki, pa će oko 50 najmlađih ne samo mirisati narednih dana, već neće ni plakati prilikom kupanja jer su svi preparati na prirodnoj bazi.

Zvečanska sedam. Ulica i broj za koju znaju svi žitelji Beograda, a i svaki taksi vozač. Dom za nezbrinutu decu bez roditeljskog staranja. Adresa koja za mnoge označava kuću tuge, za druge mesto gde nose svoje poklone, a treći upravo ovde uvek postavljaju pitanje na koje nema odgovora: "Kako je moguće ostaviti svoje čedo koje si nosio ispod srcem punih devet meseci, kome si podario i život…". Ali, novinari "Vesti" nisu došli kao sudije, došli su punih ruku, s ljubavlju, sa novogodišnjim paketićima i Deda Mrazom kojeg su neki od mališana iz ove ustanove videli prvi put u životu. A neki ga dočekuju već godinama, kao starog poznanika. Da im zasladi jedan dan u godini.
Njih tridesetoro, ulazili su kao mali vojnici u lepo uređenu prostoriju, koja se po toplini boja i crteža na zidovima i prozorima nije razlikovala od ostalih soba i hodnika, sem što je imala veliku jelku s puno raznovrsnih kugli i svetiljki. Zastajali su na pragu širom otvorenih očiju, a zatim raširenih ruku poleteli prema Deda Mrazu. Uz graju i ciku. I baš kao i u stvarnom životu neki su bili brži, neki su zaostajali, a neki ostali poslednji u koloni. Dečjih suza nije bilo, svima je darežljivi Deda Mraz dao i paketić i zagrljaj. Neki su teško silazili sa njegovog krila, ali red se zna… Iako tako mali, ustupali su mesto svojim vršnjacima koji su virili kroz prozor, jedva čekajući da i oni prigrle svoj deo slatkiša.
Ovde retko ko slavi svoj rođendan. Mnogi i ne znaju tačan datum kada su se rodili. Ovo su deca u večitoj nedoumici kako počinje dan. Da li se tada kaže: "Dobro jutro mama", da li ona pomazi decu, sprema doručak, dok tata užurbano odlazi na posao. Njima su mame i tate zamenili vaspitači. Mnogi su zbog toga srećni. Mnogi će izrasti u obrazovanu decu i ljude koji će postići vrhunac u svojim karijerama. Ovde su slučajno i tri sestre, od kojih dve bliznakinje. Nisu razdojene, ali pitanje je dana kada će Tijanu, Mirelu ili pak Anitu uzeti u svoje okrilje neka od hraniteljskih porodica. Ovde su u posebnim sobama bebe, pitanje je dana kada će ih neko usvojiti i odvesti u svoju kuću. Ovde su i oni mališani za koje njihovi roditelji pitaju telefonom, ponekad ih i posete, jer nisu u mogućnosti da im trenutno pruže toplinu vlastitog doma. Zato je ovaj pretposlednji decembarski dan bio i prilika da svi zajedno proslave, da se svi vesele i raduju. Odlazimo i mi, zadovoljni što su im naši čitaoci priredili jedan dan za sećanje ali i sa mišlju da onaj ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.

Nije lako srcu

– Nikad nije lako. Kada prvi put vidite ovu decu, pa čak i kao vaspitač, suze vam krenu. Posle u radu s njima svoje emocije usmerite na svu decu, iako postoji uvek neko ko otme veći komad vašeg srca. I kada odlaze, na usvojenje, u hraniteljske porodice ili se pak vraćaju roditeljima, što je ređe, uvek ostaje u vama praznina za nekim od njih. Zato se i trudimo da i posle saznamo kakva im je dalja sudbina… A posebna pažnja posvećuje se deci sa smetnjama u razvoju – kaže ljubazna glavna sestra Trećeg odeljenja Vera Bojanić, oko koje se mališani svijaju kao ptići oko majke.

Navalite deco!
U Srbiji nije ništa jeftino, osim života. Pa i Deda Mraz je ovih dana posebno na ceni. Možete ga iznajmiti, ali to onda košta. U Humanitarnom mostu smo odlučili da imamo svog delitelja novogodišnjih paketića. Da to ne bude komercijalni neznanac, obučen u crveno-belu odoru. Kao dobrovoljac, prijavio se jedan od mladih zaposlenika "Vesti" kome je to bio prvi nastup u ovoj ulozi. I nije nas razočarao, a ni mališane koji su ga svaki čas čupkali za bradu, a i postavljali baš neobično pitanje: "Deda Mraze, ko te je tako na kratko ošišao?!". Umesto debeljuškastog čovečuljka sa dugom bradom i naočarima, "Vesti" su dovele mladog i lepog Deda Mraza koji je ponekom detetu dao čak i dva paketića, smejao se i šalio… Umesto pozdravnog govora, naš Deda Mraz je jednostavno rekao: "Deco, navalite na čokolade i bombone, bićemo danas svi slatki od glave do pete…".

Čekaju hranitelje

Više od 5.500 dece u Srbiji odrasta u hraniteljskim porodicama, dok oko 150 mališana u Zvečanskoj 7 čeka na novi dom. Beogradski centar za porodični smeštaj pozvao je porodice koje žele da postanu hranitelji da pruže šansu za bolji život onima koji odrastaju u domovima za decu bez roditeljskog staranja.

 

 

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here