Šta su sve akademici zamerili Beogradu na vodi?

0

Mreža saobraćajnica u budućem kompleksu nije dovoljna za predviđenih 17.700 stanovnika
 

Taj beogradski dnevnik naveo da je da je odbor SANU primedbe na nacrt
prostornog plana izneo na 22 stranice i dostavio ih Republičkoj agenciji za prostorno planiranje.

 

Kako su ocenili članovi odbora, ako se nacrt plana ne izmeni, "Beograd na vodi" ostaće izolovano ostrvo u centru prestonice, teško pristupačno i jedva prohodno, koje će izazvati saobraćajne probleme i u drugim delovima grada.

 

Stambeni i poslovni prostor visoke klase biće prenaseljen, sa ozbiljnim ekološkim i socijalnim posledicama. Manje i srednje trgovine biće ugrožene izgradnjom džinovskog tržnog centra.

 

Jedna od primedaba je i da u kompleksu nema dovoljno parkova i trgova, a nije najsrečnije rešen ni prilaz reci za šetače.

 

Uz to, konstatuje se da će "Beograd na vodi", zbog kule od 220 metara i solitera do 100 metara visine, biti ogroman zid stereotipne arhitekture koji će zakloniti istorijska znamenja grada, od Spomenika pobedniku preko Terazija do Hrama Svetog Save.

 

"Neki objekti u priobalju nadvisuju Terazijski plato za 58 metara. Vrh kule je na nadmorskoj visini od 295 metara, dok je Palata Albanija na 167, Beograđanka dostiže 214, a krst Svetosavskog hrama je na 216 metara. Kula ‘Beograda na vodi’, dakle, premašuje najviše tačke u panorami grada za 80 do 128 metara", naveo je odbor SANU, kojim je rukovodio akademik arhitekta Milan Lojanica.

 

Mreža saobraćajnica u budućem kompleksu nije dovoljna za predviđenih 17.700 stanovnika, a problemi će nastati i u zonama grada koje će se graničiti s "Beogradom na vodi".

 

Članovi Odbora naveli su da je neophodan novi most kojim bi se Sava premostila po sredini kompleksa. Gradsko-regionalna železnica je izbačena, umesto da bude spojena s dunavskim pružnim koridorom, a nije predviđena ni metro stanica. Rečni saobraćaj se u planu ne spominje, kao ni pristanište za putničke brodove.

 

Parkovi su odvojeni od reke i nema ih dovoljno. U nacrtu plana je navedeno da se zelene površine prostiru na 24 hektara, ali zato što su uračunate i ledine na levoj obali Save, gde se ništa neće graditi i koja, naveo je odbor SANU, uopšte nije povezana sa "Beogradom na vodi".Takvo "knjigovodstvo" se, prema oceni akademika, ne može smatrati korektnim.

 

Odbor je naveo da nepreciznosti ima i u finansijskom delu plana – infrastrukturno opremanje zemljišta potpuno je izostavljeno, a pretpostavljeni prihodi su beznačajno mali u odnosu na neminovna ulaganja u pripremu zemljišta.

 

"Pitanje zemljišta i njegovog statusa prenebregnuto je u planu. Nije prikazana njegova vrednost, kao ni dobit i troškovi", naveo je Odbor i dodao da je nejasno gde će se, s obzirom na ekonomske prilike, naći kupci za poslovne lokale i 6.128 stanova prosečne veličine od 170 kvadrata.

 

Odbor SANU je naveo da planu nedostaje analiza ekonomsko-društvene opravdanosti projekta i da je osnovno pitanje kakvu će korist od svega imati Srbija ili Beograd, a koje troškove mora i može da podnese.

 

Radnom grupom koja je pripremila dokument o "Beogradu na vodi" rukovodio je Milan Lojanica, a članovi su bili magistar arhitekture Miodrag Ferenčak, profesor Borislav Stojkov i profesor Ratomir Vračarević.

 

U toku rada oni su se konsultovali sa Odeljenjem Likovne i muzičke umetnosti SANU, Odeljenjem za građevinarstvo inženjerske akademije Srbije, predstavnicima Akademije arhitekata Srbije i strukovnih asocijacija inženjera, tehničara, arhitekata i urbanista Srbije, prenela je Politika.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here