EPA-EFE
Predsednik SAD Donald Tramp

Bez dileme, za zamrznuti konflikt se ne može reći da je rezultat dogovora, već je to pre interes neke velike sile, tumači za „Vesti“ potpukovnik vojne Kontraobaveštajne službe u penziji Ljuban Karan.

U osvrtu na sukobe sa područja Balkana devedesetih, ukazuje da su bili dominantno vezani za Sjedinjene Američke Države, tada vodeću svetsku silu, koju naziva „gospodarom rata i mira“ tog doba.

– Skoro da u to vreme nije bilo sukoba u svetu, a da njih i njihovih prstiju tu nije bilo. U to vreme je Vašington toliko bio moćan da je mogao jednim potezom pera da reši problem, pa i da odlučuje kada su nastaju konflikti i da ih pretvori u zamrznute – ocenio je Karan.

Naš sagovornik smatra da je nekome u interesu da se održavaju zamrznuti konflikti, odnosno ne samo da se ne reši problem Kosova i Metohije već i sporovi oko granica između gotovo svih balkanskih zemalja, nastalih na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

Naš sagovornik daje primer Dunava i spora Srbije sa Hrvatskom koja, kako je naveo, hoće da kontroliše obe strane reke na toku do Bačke Palanke, a što bi na kraju, prema njegovim rečima, moglo da dovede do sukoba oko teritorije, kao i u slučaju sporenja Hrvatske sa Slovenijom oko granice u Jadranskom moru, odnosno Piranskom zalivu.

– Kad ostavljaju u nekom području zamrznuti konflikt, velike sile imaju uvek način da ga pretvore u ratni sukob. To je direktno vezano i za prodaju oružja, jer poznato je da američka vojna industrija ne može da funkcioniše, ako se ne upetlja u bar dva rata – ocenio je Ljuban Karan.

Predsednik SAD Donald Tramp, prema njegovom mišljenju, pokušava da promeni takvu politiku.

– Pitanje je da li će Tramp uspeti u tome što hoće da uradi, jer se američka „duboka država“ neće lako odreći tog vida indirektnog ratovanja, krojenja svetske mape i diktriranja sukoba – tumači Karan.

On ne krivi samo Vašington, jer smatra da se pokazalo kako nijedna velika sila „nije nevina“ kad je reč o sukobima koji se izrode iz konflikata. Navodi primer ruskog uticaja u azerbejdžansko-jermenskom sukobu, odnosno prodaje oružja zaraćenim stranama, ali i privlačenja njima susedne Turske, kao kupca ruskog naoružanja.

– Svaki konflikt na planeti zanima nekog od velikih – zaključio je Karan.

Stalna pretnja

– Kada je reč o kupovini naoružanja, nije u pitanju samo rat koji nastane iz nekog konflikta, već i tokom primirja postoji stalna pretnja koja implicira i nalaže kupovinu oružja, za neke potencijalne buduće sukobe. Obe strane u sukobu, odnosno države, naoružavaju se u strahu da ne krene ponovo rat. Velike sile taj sukob mogu da reše u svakom trenu, a da nijedna mala država ne može da se suprotstavi dogovoru velikih zemalja – pojašnjava Ljuban Karan.

Sutra – Šta su zamrznuti konflikti (4): Pucnji u standard