Bez dileme, za zamrznuti konflikt se ne može reći da je rezultat dogovora, već je to pre interes neke velike sile, tumači za “Vesti” potpukovnik vojne Kontraobaveštajne službe u penziji Ljuban Karan.
U osvrtu na sukobe sa područja Balkana devedesetih, ukazuje da su bili dominantno vezani za Sjedinjene Američke Države, tada vodeću svetsku silu, koju naziva “gospodarom rata i mira” tog doba.
– Skoro da u to vreme nije bilo sukoba u svetu, a da njih i njihovih prstiju tu nije bilo. U to vreme je Vašington toliko bio moćan da je mogao jednim potezom pera da reši problem, pa i da odlučuje kada su nastaju konflikti i da ih pretvori u zamrznute – ocenio je Karan.
Naš sagovornik smatra da je nekome u interesu da se održavaju zamrznuti konflikti, odnosno ne samo da se ne reši problem Kosova i Metohije već i sporovi oko granica između gotovo svih balkanskih zemalja, nastalih na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.
Naš sagovornik daje primer Dunava i spora Srbije sa Hrvatskom koja, kako je naveo, hoće da kontroliše obe strane reke na toku do Bačke Palanke, a što bi na kraju, prema njegovim rečima, moglo da dovede do sukoba oko teritorije, kao i u slučaju sporenja Hrvatske sa Slovenijom oko granice u Jadranskom moru, odnosno Piranskom zalivu.
– Kad ostavljaju u nekom području zamrznuti konflikt, velike sile imaju uvek način da ga pretvore u ratni sukob. To je direktno vezano i za prodaju oružja, jer poznato je da američka vojna industrija ne može da funkcioniše, ako se ne upetlja u bar dva rata – ocenio je Ljuban Karan.
Predsednik SAD Donald Tramp, prema njegovom mišljenju, pokušava da promeni takvu politiku.
– Pitanje je da li će Tramp uspeti u tome što hoće da uradi, jer se američka “duboka država” neće lako odreći tog vida indirektnog ratovanja, krojenja svetske mape i diktriranja sukoba – tumači Karan.
On ne krivi samo Vašington, jer smatra da se pokazalo kako nijedna velika sila “nije nevina” kad je reč o sukobima koji se izrode iz konflikata. Navodi primer ruskog uticaja u azerbejdžansko-jermenskom sukobu, odnosno prodaje oružja zaraćenim stranama, ali i privlačenja njima susedne Turske, kao kupca ruskog naoružanja.
– Svaki konflikt na planeti zanima nekog od velikih – zaključio je Karan.
Stalna pretnja
– Kada je reč o kupovini naoružanja, nije u pitanju samo rat koji nastane iz nekog konflikta, već i tokom primirja postoji stalna pretnja koja implicira i nalaže kupovinu oružja, za neke potencijalne buduće sukobe. Obe strane u sukobu, odnosno države, naoružavaju se u strahu da ne krene ponovo rat. Velike sile taj sukob mogu da reše u svakom trenu, a da nijedna mala država ne može da se suprotstavi dogovoru velikih zemalja – pojašnjava Ljuban Karan.
