A. Čukić - Vesti
Srpska vojska

Efikasna odbrana, očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, jačanje međunarodnog položaja i sprečavanje separatističkog delovanja, četiri su najvažnija cilja navedena u Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane Srbije, piše „Blic“.

U tim dokumentima, između ostalog, piše i da Srbija ostaje vojno neutralna, a da je opredeljenje države jačanje saradnje sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), čije su članice Rusija, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan, dok je unapređenje saradnje sa NATO ocenjeno kao „obostrani interes“.

List navodi da su ova dva važna dokumenta usvojena na sednici Vlade Srbije 8. avgusta, a trenutno su u skupštinskoj proceduri i mogli bi da budu izglasani u oktobru. Dokumenti su usvojeni uz objašnjenje da time Srbija prati promene u okruženju i prilagođava svoju bezbednosnu politiku kako bi na najbolji način štitila svoje nacionalne interese.

Kada je reč o Strategiji nacionalne bezbednosti, među najvažnijim stavkama je istaknuto da su evropske integracije i članstvo u EU nacionalni interesi i strateško opredeljenje Srbije.

Pomoćnik ministra odbrane Srbije Milan Ranković, koji je učestvovao u pisanju strategija, rekao je da osnovno polazište ovih dokumenata čine očuvanje suverenosti i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost, briga o srpskom narodu gde god on živi, evropske integracije i efikasna pravna država.

Poslednje strategije usvojene su 2009. godine, a vojnopolitički komentator Vlade Radulović naveo je da je u novoj verziji najvažnije to što je jasno i nedvosmisleno prepoznata politika vojne neutralnosti Srbije.

„Ranije se politika neutralnosti zasnivala na skupštinskoj deklaraciji koja je usvojena 27. decembra 2007. godine. Sada je to promenjeno“, naveo je Radulović.

Prema njegovim rečima, novina su i odrednice koje se tiču saradnje sa NATO i ODKB.

„Navedeno je da je opredeljenje Srbije saradnja sa ODKB, a upotrebljena je reč ‘interes’ kada se spominje saradnja sa NATO. Upravo su ove dve reči ključne i tačka su sporenja u vojnoj struci i međunarodnim odnosima. Jer neki ih tumače da svesno i planski želimo još više da se okrenemo saradnji sa Rusijom“, rekao je Radulović.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime