Već neko vreme znamo da anksioznost postoji u porodicama, ali istraživanja sada ukazuju na to da se anksiozni poremećaji prenose sa majke na ćerku i da očevi koji nisu anksiozni na neki način štite sinove od razvoja ovog stanja.
Istraživači su posmatrali ulogu prirode u razvoju anksioznosti, ispitujući skup podataka od oko 400 kanadske dece starosti oko 10 godina koja su prethodno učestvovala u studiji fokusiranoj na porodice sa rizikom od poremećaja raspoloženja.
Ako bi genetika igrala veću ulogu, anksiozni poremećaji bi se verovatno javljali kod dece oba pola u istoj stopi, bez obzira da li ovo stanje prenosi majka ili otac. Ako su deca razvijala anksiozne poremećaje zato što su se ugledala i učila od roditelja, očekivao bi se poseban obrazac prenošenja sa majke na ćerku i oca na sina.
Ovo poslednje je ono što su istraživači otkrili – barem u određenoj meri, piše Science alert.
U studiji, deca koja su imala roditelje istog pola sa anksioznim poremećajem imala su skoro tri puta veće šanse da razviju isto stanje u poređenju sa svojim vršnjacima.
Anksiozni poremećaj majke, ali ne i očeva, povećao je rizik ćerke od anksioznog stanja u ovoj studiji. Sinovi nisu imali više šanse da imaju anksiozni poremećaj ako ga je njihov otac imao, ali ako njihov otac nije imao anksiozni poremećaj, to je smanjilo rizik sina da ga razvije.
Sve u svemu, roditelji suprotnog pola bez anksioznog stanja nisu mogli da zaštite decu na isti način kao roditelji istog pola bez tog stanja.
Studija nije mogla da pokaže uzrok i posledicu jer je bila posmatračka i retrospektivna.
Da postoji uzročno-posledična veza, bilo bi teško reći u kom pravcu je delovala “s obzirom na dvosmernu, povratnu reakciju”, napisali su istraživači, što znači da deca možda izazivaju zabrinutost svojih roditelja umesto obrnuto.
Međutim, ako se uspostavi uzročna veza, moguće je sprečiti međugeneracijski prenos anksioznih poremećaja lečenjem roditelja od anksioznosti, kažu istraživači.
Prethodne studije su pokazale da anksioznost može da bude naučeno ponašanje koje deca preuzimaju od svojih roditelja. Na primer, eksperiment u kojem je roditeljima nasumično naloženo da se ponašaju uznemireno ili smireno dok se dete priprema za pravopisni test, pokazao je da deca odražavaju taj stav i razvijaju anksiozno ponašanje.
Druge studije povezuju roditeljske anksiozne poremećaje sa većom šansom za anksiozne poremećaje kod njihove dece.
