Ruski predsednik Vladimir Putin je 7. januara doputovao u Siriju po drugi put u tri godine. Tokom njegovog prethodnog puta u Siriju u decembru 2017, Putin je sleteo na rusku vazdušnu bazu Hmejmim zbog bezbednosnih razloga.
Ovaj put je preduzeo znatno rizičniji korak i sleteo na međunarodni aerodrom u Damasku, koji je ranije bio meta napada, uključujući i izraelski, što je bio pokušaj da se pogode proiranske milicije, piše Al Džazira Balkans.
Putinov izbor destinacije i vreme posete nisu slučajni. Cilj mu je da pokaže kako se ničega ne boji kada posećuje ključnog regionalnog saveznika. Ovaj je gest još uzbudljiviji kada se uzme u obzir nedavno ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija na aerodromu u Bagdadu. Smrt iranskog generala mogla bi prouzrokovati veću nestabilnost u regionu ali za Rusiju ovo može značiti više prilika da poveća svoj uticaj na Bliskom istoku.
Sulejmani ubedio Putina na intervenciju u Siriji?
Sulejmani je igrao važnu ulogu u rusko-iranskim odnosima. Kružile su glasine da je on uverio Kremlj da interveniše u sirijskom ratu u ime režima Bašara al Asada tokom nezvanične posete Moskvi u julu 2015.
Za većinu ruskih bezbednosnih analitičara, međutim, ova verzija događaja se čini neuverljivom. Pisalo se o tome da su u junu 2015. moskovski vojni stručnjaci već otputovali u Siriju i identifikovali lokaciju za rusku vojnu bazu blizu međunarodnog aerodroma Basel al Asad u Latakiji. Do kraja jula, jedinice specijalnih snaga poslate su da raščiste zemlju oko aerodroma kako bi uspostavili vazdušnu bazu Hmejmim.
Drugim rečima, jasno je da je Rusija nameravala vojno da interveniše u Siriji pre ove navodne posete.
Rusija i Iran su zvanično srdačni, ali…
Uprkos svojoj bliskoj saradnji sa Iranom u sirijskom ratu, Rusija nije oklevala da okrene glavu kada je Izrael počeo da napada milicije koje podržava Iran, koje je Sulejmani usmeravao. Iz iranske perspektive, Rusija je mogla sprečiti ove napade s obzirom da je tvrdila da štiti sirijski vazdušni prostor.
Iako zvanično održavaju srdačne odnose, Rusija i Iran se ne slažu u vezi mnogih aspekata sirijskog sukoba. Dok je Moskva bila posvećena jačanju sirijskih formalnih bezbednosnih i vojnih institucija, Teheran je pokušavao da izgradi alternativne. Posebno je Sulejmani pokušavao da ojača poziciju milicija koje podržava Iran u sirijskim državnim strukturama, što se nije dopalo Rusima.
Na terenu je prisutna stalna napetost između snaga koje podržavaju Iran i Rusija. Bilo je ubistava u oba kampa i prisutna je oštra konkurencija za teritoriju i zasluge u vezi borbe protiv Islamske države.
Nove prilike za Rusiju
Iako Sulejmanijevo ubistvo može dovesti do eskalacije tenzija između Irana i SAD i pogoršati nestabilnost, ovo bi Rusiji moglo pružiti nove prilike. S obzirom da se Asadovi da iranski saveznici nadmeću da kontrolišu situaciju posle Sulejmanijeve smrti, sirijski predsednk bi mogao postati još više zavisan od podrške Rusije.
Putinovu posetu Damasku treba posmatrati u ovom kontekstu – namera joj je da pokaže rusku dominaciju u Siriji i prenese njeno poverenje u svoj pristup regionu.
Sulejmanijeva smrt otvara vrata za Rusiju u Iraku, koja razmišlja o proterivanju američkih četa sa svog tla. Rusija je u proteklih nekoliko godina pokazala svoju sposobnost da preobrazi takve krize u Iraku u prilike. Nesigurnost posle Sulejmanijevog ubistva mogla bi podstaći Irak da kupi ruske raketne sisteme, bilo da se radi o sistemu S-400 ili drugim modelima. Bagdad je već pokazao zanimanje za ruske sisteme.
Suština je da Moskva i dalje pokazuje svoju sposobnost da pretvori pogrešne korake Vašingtona u regionu u političke i diplomatske uspehe. Sulejmanijevo ubistvo je donelo tragediju Iranu i posledice će predstavljati nove izazove za Trampovu administraciju. Za Rusiju, međutim, smrt iranskog komandanta znači novi set prilika u Siriji, Iraku i šire.
Da li je neko ocekivao nesto drugo posle fatalne greske konjokradica?