”To je kao da se nalazite u velikoj osvetljenoj sobi, a kada pogledate okolo sve što vidite je nekoliko sijalica od 40 vati. Odakle ona dolazi?”, izjavila je Džuna Kolmajer, astronom koji je glavni autor pomenutog istraživanja.
Kolmajer i drugi naučnici koji su radili na istraživanju objavili su svoje otkriće u poslednoj ediciji “The Astrophysical Journal Letters”, i u njemu su objasnili da imaju razloga da veruju kako u univerzumu nedostaje oko 400 odsto svetlosti. Količina svetlosti koja se emituje iz jonizovanog vodonika u svemiru je samo deo onoga što bi u stvari trebalo da postoji.
”Nešto u svemiru nije u redu. Čini se da postoji ogromni deficit ultravioletne svetlosti u ‘budžetu’ kosmosa”, napisali su naučnici.
Jedan od saradnika, Šenon Hal ovu pojavu objašnjava na sledeći način.
”Ogroman deo ‘praznog’ svemira popunjen je vodonikom i helijumom. Međutim, postoji raskorak između toga koliko bi univerzum trebalo da bude svetao i koliko zaista jeste. U jako osvetljenom delu svemira, intergalaktički vodonik se veoma lako može uništiti energetskim fotonom, što izaziva da ta mesta budu tamnija. Sa druge strane, tamo gde je svemir tamniji postoji manje fotona koji mogu uništiti vodonik, i samim tim ta mesta će biti svetlija”, napisala je Hal na sajtu “Universe Today”.
Ova grupa naučnika je fenomen svetlosti koja nedostaje nazvala “kriza nedovoljne proizvodnje fotona”.
