Posle vojske Dejan ide u posetu sestri, bivšoj teniserki Vojvodine (takođe se zove Tanja) na njenu proslavu završenog koledža (graduation) u El Paso, SAD. Iako je povratak u Srbiju bio planiran znatno ranije, Dejan donosi odluku da nastavi boravak u Americi. Dopala mu se velika i uređena zemlja. Upisuje i završava magistraturu, a ujedno radi i kao instruktor na časovima sportskih aktivnosti. Želja za stalnim zaposlenjem nije bila sporna, ali se doktorat činio boljim izborom u tom trenutku, pre svega zbog planova vezanih za budućnost.
Odlasci u Srbiju u to vreme nisu bili redovni pre svega zbog ograničenih materijalnih mogućnosti. Ali prilikom jednog takvog povratka ponovo sreće Tanju i tada njihova veza poprima romantične tonove. Te 2006. godine u Ameriku dolaze zajedno, što je ujedno bio i prvi Tanjin dolazak na tlo Teksasa. Dejan nastavlja doktorske studije i ujedno radi kao asistent na fakultetu. Ovog puta sve je lakše jer je učenje u paru Tanji i Dejanu poznato i odranije. Samo nakratko se planski iz ekonomskih razloga vraćaju u Novi Sad radi venčanja i Tanjinog porođaja.
Bez stalnog zaposlenja i zdravstvenog osiguranja, za porođaj je trebalo u SAD platiti nekoliko hiljada dolara. Za trenutak posustaju i uz nalet nostalgije i previše obaveza s malo novca na računu donose odluku da se ipak vrate u svoju zemlju. Prodali su sve što su imali, osim velikog bračnog kreveta, koji ili nije našao kupca ili je sudbina tako htela. U Novom Sadu kucaju na sva vrata pokušavajući da nađu posao dobijajući samo prazna obećanja.
Novo razočaranje pomešano sa gnevom i ponovna reorganizacija porodice Magoč. Sad im je stvarno puklo i preko noći se opet pakuju. Sve je stalo u šest torbi, a mala Lana ispod miške.
Opet u onom srećom neprodatom krevetu viju gnezdo jači nego ikad. Nastavlja se borba za opstanak u El Pasu uz tek rođenu Lanu. Porodica je na okupu, što je u tom trenutku bilo najvažnije i nešto što im je davalo snagu da ne posustanu i veruju u lepši život. U međuvremenu, Tanja se zaposlila u jednoj internacionalnoj organizaciji, što uz sve obaveze kod kuće i oko male bebe nije bilo jednostavno. Ali, postojala je uvek ta harmonija u porodici koja im je pomagala da shvate kako je sve moguće.
Život se nastavlja, a odluka za novom selidbom ponovo doneta nakon što je Dejanu početkom 2014. godine ponuđen posao iz Orlanda. Primljen je na mesto asistenta-profesora u Odeljenju Integrative Health Science. Sunce je počelo da greje i zimi.
– Dosta je bilo seljakanja. Od Orlanda, grada Diznilenda za decu, a i nas stariju decu nema bolje, iako je život pun mogućih iznenađenja – smeje se zadovoljni tata Dejan.
– Još samo da i ja dobijem stalni posao – priželjkuje magistar Tanja, koja u stopu prati svog supruga. Najzaslužnija je što deca tečno govore srpski, a to se u dijaspori i te kako ceni. Zbog boljeg Dejanovog posla ona uvek ostavlja svoj "part time job" na crno.
– Redovno, skoro svako leto provodimo u Srbiji sa rodbinom i prijateljima. Onoliko redovno koliko Partizan igra u Evropi.
Otkriva nam Dejan tajnu da je ljubav prema voljenom klubu poneo sa sobom.
– Skoknemo i do Novog Grada (BiH) odakle su moji – dodaje požrtvovana mama Tanja.
Zbogom, pameti, pozdravljam mlade i istrajne roditelje visokog obrazovanja, bez ironije (kojoj sam inače sklon) a koji Srbiji začudo i nažalost nisu potrebni. Ćao dečice, uživajte u Diznilendu i srećno!
Povratak u Ameriku
– Moj bivši profesor otvorio je privatni fakultet u Novom Sadu i želeo je mene za saradnika. I ja sam hteo taj posao, ali profesoru nije odgovaralo što smo u tom periodu čekali bebu i nismo imali rešeno stambeno pitanje. Kao takav ne bih bio 24 sata mobilan samo za njega i posao, pa me je glatko odbio, iako mi je rekao da sam najbolji kandidat! Ko zna zašto je to dobro, rekao sam tada, a sada znam. Taj razgovor mi je pomogao da prelomim ponovo i da se definitivno vratim u SAD.
Budućnost nije u Srbiji
– Srbija je uvek u srcu. Tamo smo odrasli i ti dani se ne zaboravljaju. Tamo su nam rodbina, prijatelji, uspomene, ali perspektiva i budućnost je za nas Amerika. Ona nam je dala šansu koju tamo nismo imali – šansu da normalno živimo, radimo, podižemo decu, da osetimo i upoznamo druge kulture.
Sin i magistratura stigli zajedno
Nakon Dejanovih završenih doktorskih studija, ponovo se sele – ovaj put u Ćarleston, gradić u državi Ilinois, karakterističan po dugim i hladnim zimama, gde Dejan počinje da radi kao Ašistant Profešor na Eastern Illinois Universitdž 2010. Ćute, rade, uče i čekaju šansu da se presele u toplije krajeve. U međuvremenu je Tanja 2011. godine završula Master of Science (Kinesiologdž and Sports Studies) s maksimalnom ocenom. Magistarski rad uspešno brani dva dana pred porođaj – rodio se Noa!
