Youtube/RTV Pink
Tanja Savić

Pevačica Tanja Savić kaže da već danima nije čula naslednike i da samo od dobre volje njenog, još uvek zakonitog, supruga zavisi kada će se to dogoditi.

Ona priznaje da nije ni znala koliko je jaka dok joj se nije dogodila borba da vrati Đorđa i Maksima u Srbiju.

Bol kroz koji prolazi pevačica Tanja Savić, kojoj je suprug Dušan odveo sinove u Australiju, mogu da osete samo žene koje su prošle kroz sličnu situaciju, a naslute majke. Kada je javno progovorila o svemu, na njenu adresu stigle su reči podrške o mnogih žena, ali i javnih ličnosti.

– Na početku svega ovoga želim da se neizmerno zahvalim svima na podršci, oduvek sam znala sam da me ljudi vole, ali da će mi stizati ovoliko podrške sa svih strana, to nisam mogla ni da zamislim. Hvala svima još jednom.

Prijatelji kažu da malo spavaš i da često sanjaš sinove?

– Svaku noć ležem i budim se sa svojom decom u mislima. Sanjam ih svaku noć, iako veoma malo spavam, sanjam kako su mi došli i kako se grlimo i smejemo zajedno. To mi daje još veću snagu da nastavim da se borim.

Kada si Đorđa i Maksima čula poslednji put i šta su ti rekli, koje njihove reči su ti se urezale u pamćenje?

– Evo, već su prošli dani kako ih nisam čula. Posle bezuspešnih poziva na koje niko ne odgovara sam već navikla. Ali to me je učinilo mnogo jačom. Shvatila sam da su ljudi postali u tolikoj meri zli da sebi daju za pravo da bukvalno rukovode decom, naravno da postoje i roditelji koji, ma koliko bili u lošim odnosima, uvek stavljaju interes dece na prvo mesto. Očigledno je da ovde porodica mog bivšeg supruga ne razmišlja da time što im uskraćuju kontakt sa majkom jako šteti deci za njihov sadašnji, a i budući razvoj. Mislim da ne treba da napominjem da je majka ta koja igra važnu ulogu u životu deteta. Vidim da deca jako pate bez mene, ali mogu da primetim i da su usvojili novu veštinu, a to je da muškarci ne plaču, što je potpuno pogrešno jer svi smo mi živa bića, a plakanje je način pražnjenja, u suprotnom, kada se suzdržimo od plača, naše biće pati pa se sav bes sakuplja u telu i prelazi u otrov koji se kasnije pretvara u agresiju. Imala sam taj primer ispred sebe svih ovih godina i tačno znam kako izgleda muškarac koji je naučen da treba da potiskuje svoje emocije odmalena. Nažalost, ti ljudi su danas jako agresivni, misle da ih nije lako shvatiti, čak postanu i nasilnici. A najmanje što mogu da želim je da moji dečaci postanu takvi.

Šta ćeš im reći kad ih vidiš prvi put? Zamišljaš li taj trenutak?

– O da, vrlo često zamišljam taj trenutak. I mislim da će me srušiti kada mi se zalete u zagrljaj. I da će sve ovo biti kao neki ružan film čiju ćemo traku baciti i zapaliti. Mislim da će ova odvojenost ubuduće doneti samo lepe stvari za nas troje.

Da li si mogla ikada da zamisliš da će ovakav scenario da se desi i da će Dušan nakon svega kroz šta ste zajedno prošli da se usudi i otme ti decu?

– Ne. Ruku u vatru bih dala da mi neće uraditi to što mu ja nikada u životu ne bih uradila. Uvek polazim od sebe. Ne čini drugome ono što ne bi želeo da tebi drugi čine. Stalno sam se time vodila. Nikada nisam mogla ni da zamislim da bi mi to ponovo uradio jer sam potrčala za decom kada se to dogodilo prvi put. Znao je da samo tako može ponovo da me vrati u svoj život, ucenjujući me sa decom.

Pokušavaš li i dalje da stupiš u kontakt sa Dušanom, nadaš li se da će on da shvati tvoju patnju za decom i da ih vrati nazad za Srbiju?

– Nažalost, moram da okrećem njegov broj jer deci nikako nije želeo da kupi telefon da bi imali komunikaciju sa mnom. Znači, sve je još uvek pod njegovom kontrolom, od njega isključivo zavisi hoće li se sažaliti i dati da ih čujem. Mnogo puta se dešavalo da čak govori kako deca ne žele da pričaju sa mnom, želeći da me tim rečima dotuče, ali mi je sve ubrzo bilo jasno i shvatila sam kakvu igru igra.

Šta je ono što ponavljaš sebi kako bi sve izdržala?

– Ono što ponavljam sebi je to da moram da ostanem jaka i da pre svega volim sebe, jer da sam sebe stavljala na prvo mesto ovo mi se nikada ne bi dogodilo. Tako da sam u ovom periodu od kad sam sama dosta toga i naučila o sebi. Znala sam da sam borbena osoba, ali da ću ovoliko biti uporna u nameri da dokažem ko je on, e to nisam znala. To vam je kada se nekom toliko predate u životu da čak i svoje rođene zapostavite, ne vidite ništa, zapostavite sve oko sebe zbog ljubavi. Da bi vam na kraju taj neko zabio nož u leđa do same kosti. E, tad se probudite. Progledate. I nemate milosti.

– Od onog momenta kada sam objavila fotografiju svoje dece na svom Instagram profilu, od tada je krenulo sve da se odvija u moju korist. Mnogi su me ljudi podržali, mnogi su se i pronačli u mojoj priči. Mi zapravo i ne znamo koliko je u stvari opasnih ljudi i manipulatora oko nas. Oni su kao gladijatori, uvek željni borbe i nekog dokazivanja. Treba im stati na put. Treba ih zaustaviti da nam sutra i deca ne postanu takva.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime