U Negotinu je nedavno održana tradicionalna manifestacija 15. međunarodni sajam meda i vina, gde je svoje proizvode predstavilo više od stotinu izlagača iz čitave Srbije. Organizator ove manifestacije je Turistička organizacija opštine Negotin, koja već deceniju i po organizuje ovaj kulturni događaj uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Opštine Negotin, u saradnji s Udruženjem vinara Negotinske Krajine i Udruženja pčelara “Hajduk Veljko” iz Negotina. Gradski trg u Negotinu bio je u znaku meda i vina, ali i suvenira i domaćih radinosti. Sajam je otvorio Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin.
I zabava i suveniri
Sajam meda i vina je imao bogat zabavni program a na svečanom otvaranju uz moderatora, viteza vina Mišu Ćirića učestvovali su učenici Umetničke škole “Stevan Mokranjac”, Bojan Čukić bend kao i Max in band. Drugi dan sajma je protekao uz koncert Mileta Kostadinović i orkestar Zora, koncert KontrAkord akustik bend, predavanje “Ekonomičnost pčelarenja” i “Principi održavanja i čuvanja vina”. U večernjim časovima održani su koncerti Medicine, Nikole Petraškovića, orkestra Dijamanti, a kruna večeri bio je nastup Seke Aleksić, kojim je i završena ova svetkovina.
– Duži niz godina u okviru Majskih svečanosti, baš povodom Dana opštine 11. i 12. maja, koje traje dva dana kao i ranih godina, organizujemo Sajam meda i vina. U prepodnevnim časovima su izlagali pčelari, a u večernjim vinari. Ceo sajam prati bogat kulturno-umetnički program, a odziv građana bio je veoma dobar – priča za “Vesti” Dušan Petrović, direktor TO opštine Negotin.
Najviše je bilo građana Negotina, ali i gostiju sa strane koji su uživali u programu i kupili nešto od proizvoda.
– Imali smo tridesetak vinara, isto toliko pčelara, a u parku su izloženi domaći proizvodi i suveniri i tu je bilo oko 50 štandova. Ukupno je bilo 110 štandova izlagača što je veoma dobro. Imamo i nešto izlagača iz inostranstva budući da je Međunarodni sajam. Korona je na sve to malo uticala, ali radimo na tome da naredne godine bude još bolje. Pored ovog izložbenog dela organizujemo i predavanja i za vinare i za pčelare. Teme su interesantne, za pčelare smo imali predavanje “Ekonomičnost pčelarenja”, jer nam je cilj da dobijemo što veću i kvalitetniju količinu meda na osnovu broja košnica koji oni imaju – kaže naš sagovornik.
Promocija turizma
Petrović ukazuje da je cilj da med bude i u službi turizma jer gosti koji dolaze u ovaj kraj vole da provode vreme u prirode i obilaze atrakcije i kupe domaće proizvode.
– Med je jedna od bitnih stavki. U programu imamo i obilazak pčelinjaka. S druge strane, za vinare smo organizovali info-promo turu, gde se obilaze prvenstveno vinarije koje su u proteklih nekoliko godina sređene. One imaju degustacione sale za prijem većeg broja turista. Svi oni koji su na promo turi tako mogu da probaju domaća vina i ide maštovito uređene degustacione sale koje imaju specifični ambijent – veli Petrović.
Pored svega, toga Negotin je grad muzike, čiji je simbol čuveni kompozitor Stevan Mokranjac.
– Ovu manifestaciju uvek prati zanimljiv muzički program. Svi gosti su lepo raspoloženi tokom boravka u Negotinu i s najlepšim utiscima se vraćaju kući. Ovo je dobro i za promociju ne samo vinarstva i pčelarstva nego generalno i turizma s obzirom na to da na ovaj način popularizujemo i vinske ture. Negotin se nalazi na evropskom vinskom putu duž donjeg Podunavlja što je veoma interesantno i tokom leta veliki broj turista prođe tim biciklističkim rutama. Oko deset hiljada turista, ne samo biciklista, želi da obiđe mesta kulturno-istorijskog nasleđa, da proba autentične đakonije i upozna se s procesom proizvodnje božanskog pića. Naravno, tu su i ono što je njima interesantno a i nama, a to su pivnice. Pored modernih vinarija mi nudimo i obilazak pivnica, znači vinska varoš iz 19. veka gde imamo sve više i više registrovanih seoskih turističkih domaćinstava koja pružaju uslugu i smeštaj ali i degustaciju tradicionalnog proizvedenog nektara od grožđa i domaće kuhinje – zaključuje predsednik negotinske opštine.
Značajni koraci
– Jedan deo razvoja Negotinske Krajine vidimo u pčelarstvu i vinarstvu i činimo važne korake za unapređenje uslova za njihov razvoj. Želimo da naš kraj bude prepoznatljiv po idealnim uslovima za proizvodnju meda i vina i da Negotinska Krajina bude još snažnija i vidljivija na vinskoj karti Srbije i regiona – rekao je otvarajući ovu kulturnu manifestaciju predsednik opštine Negotin Vladimir Veličković.
Svaka frula priča za sebe
– Bavim se graditeljstvom tradicionalnih muzičkih instrumenata, frula, gajda, kaval, duduk, tapan i tome slično. Ovim poslom se bavim dvadesetak godina u želji da otrgnem našu tradicionalnu muziku od modernih tokova i zaborava. Svaka frula je priča za sebe, a pravim ih mahom od šljive, divlje trešnje i kruške, bagrema, šimšira, drena i drugo. Ali frula od šljiva, pogotovo za naš kraj Timočku Krajinu je najbolja. Dužina frule zavisi od tonaliteta frule, recimo G-frula je dužine oko 20 santimetara, dok je duduk iz C-dura 580 santimetara dugačak – kaže ekspert za pravljenje frula Nebojša Milošević zvani Rotor, rodom iz Knjaževca.
Od bagrema do lipe
– Trud (gljiva) za dimljenje pčela raste isključivo na hrastu i bukvi. Najbolji je koji raste na hrastu, ali je veoma redak, a neće biti ni ovoga više što raste na bukvi jer nemilice seku šume širom Homolja. Imam 40 košnica, ali sam stacioniran na jedno mesto i ima mnogo manje meda nego da jurim pašu jer nemam moj prevoz a i treba radna snaga da se košnice tovare u kamion i ide na pašu na drugo mesto. Sada je udarni med od bagrema, posle livadski, ali prvo voćni, ide dženarika, šljiva, trešnja i jabuka, kako voćke cvetaju, pa ide jasen, onda stiže bagrem, pa lipa. Ali kod lipe je problematično jer ona ne medi svake godine, već u pet- šest godina jednom medi i posle toga ide livada – kaže iskusni pčelar Vladimir Petrović, rodom iz Osanice.
Švajcarci u Kobišnici
Na sajmu su bili prisutni i bračni par, Švajcarci Korina i Verner. Oni su kupili kuću u vlaškom selu Kobišnica i kažu da su veoma zadovoljni gostoprimstvom među meštana Kobišnice i lepotom i šarmom sajma, gde su imali priliku da degustiraju naše vino.
