Tetovaže su zrnce magije i jačine, one ne samo da ukrašavaju telo već ističu dušu, navodi engleska spisateljica Mišel Delio. Od davnina ljudi ukrašavaju svoje telo kako bi označili pripadnost plemenu, svoj status i rang u društvu. Šaraju ga da oteraju neprijatelje ili da se zaštite od nečastivih sila.
Društvo je s godinama napredovalo, ali je u jednom periodu slika na koži stavljena na stub srama. Mnoge religije su zauzele snažne opozicione stavove u vezi sa tetoviranjem, ali nisu sve odlučile da osude ovu praksu. Budizam i hinduizam propovedaju da su tetovaže sredstvo koje može da podari duhovnost.
Dugi niz decenija tetovaža se u modernom društvu smatrala “ličnom kartom” robijaša i ljudi sa one strane zakona. Oni koji su zaista bili zaljubljeni u crteže po telu morali su vešto da ih prikrivaju kako na poslu tako i u svakodnevnom životu. Vremenom su bukagije kojim je bila okovana umetnost slikanja po telu otvorene, a okovi su skinuti. Poslednja statistika pokazuje da je u 2018. godini samo u SAD registrovano 21.000 studija za tetoviranje, a ovaj broj u svetu je mnogo veći.
Procenjuje se da ova industrija vredi više od tri milijarde dolara. Zato se kaže da je u 21. veku tetoviranje vaskrsla drevna umetnost. Danas je iz dana u dan sve više ljudi koji odlučuju da na večnom dnevniku kako nazivaju kožu zabeleže uspehe ili “uteftere” neke teške trenutke iz kojih su izašli kao pobednici i da ih ponosno prošetaju ulicom, a da se ne pribojavaju začuđujućih pogleda. Pojedina istraživanja pokazuju da oko 40 odsto punoletnih tinejdžera ima bar jednu tetovažu. I dalje ima i onih koji tetoviranje smatraju pomodarstvom i prolaznim savremenim trendom, ali treba imati u vidu da istorija i poreklo tetovaža ima duboke korene utkane u mnogobrojne civilizacije.
Tetovaže se smatraju trajnim oblicima telesne umetnosti koji pripadaju mnoštvu različitih kultura širom sveta. Smatra se da su stare više milenijuma. Istorija svedoči da je tetoviranje drevna umetnička forma. Ove tvrdnje stručnjaka su potkrepljene dokazima nakon što su otkrivene “slike” na ostacima pojedinih mumija koje nije oštetio zub vremena. Smatra se da su najstariji dokazi o ljudskim tetovažama ponikli između 3370. godine pre nove ere i 3100. godine pre nove ere, navodi sajt authoritdžtattoo.com.
Stručnjaci navode da su tokom godina tetovaže pronađene na ljudskim ostacima na Aljasci, Mongoliji, Grenlandu, u Egipatu, Kini, Sudanu, Rusiji i Filipinima. Sva ova otkrića povezuju se sa različitim periodima vremena kroz drevnu istoriju. Neki od njih datiraju iz 2100. pre nove ere.
Išarana alpska mumija
Kada je najstarija mumija u Evropi poznatija kao Otzi ledeni čovek ugledala svetlost dana davne 1991. godine. i “iznikla” iz ledenog glečera na Alpima, bacila je potpuno novo svetlo na ukrase od mastila. Njegovo telo ima ukupno 61 tetovažu. Većina njih nalazi se na njegovim nogama. Pomni pregled oznaka na mumiji ukazivali su na to da je za izradu tetovaža korišćen čađ tj. pepeo od uglja umesto boja. Malo ko zna, ali u drevnim vremenima nije bila retkost ni da se “boja” meša sa urinom za koji se verovalo da ima antiseptička svojstva. Iako je po mišljenju mnogih Otzi bio jedan od najstarijih išaranih ljudi na svetu, druge ere i vekovi tokom istorije takođe otkrivaju dugu i bogatu istoriju tetoviranja. Smatra se da postoji više od 49 različitih lokacija širom planete, gde su otkrivene tetovirane mumije.
Žene prednjače
Zanimljivo je da su istraživanja kompanije Oxzgen netnjorks pokazala da kada je, u pitanju tetoviranje, u poslednje vreme više dama se odlučuje da sedne na tatu stolicu. Studija je obelodanila da čak 59 odsto žena ima tetovaže u poređenju sa samo 41 odsto muškaraca. U prilog tome ide i činjenica da pripadnice nežnijeg pola se osim tradicionalnih tetovaža odlučuju da posete salone i istetoviraju obrve, usne ili neki drugi vid trajne šminke.
