To je zločin prema mladim ljudima!

Protivnik muzičkih takmičenja: Boki Milošević

 

– Čim mogu da duvam u klarinet, da putujem i radim, znači da mi je dobro. Spremam se za gostovanje koje ću imati u Republici Srpskoj, a posle toga me čeka nastup u Švajcarskoj. Nema potrebe da svaki čas trčkaram na lekarske kontrole jer moja doktorka kaže da je sve u najboljem redu, pa se i ja ponašam kao da sam normalan – kaže Boki, šaleći se na svoj račun.

Da li se pridržavate posebnog načina ishrane, pošto vam je supruga Biljana zabranila da jedete slaninicu i čvarke?
– Ona se zaista trudi i drži sve pod kontrolom – koliko može. Kako da se stalno lišavam lepih stvari, recimo danas je skuvala pasulj, koji moram da jedem, jer je prste da poližeš. Lepo guram za svoje godine, zato se i šalim da sam tek počeo da živim i uživam.

Pratite li muzička takmičenja Zvezde Granda i Pinkove zvezde?
– Ponekad pogledam, ali meni je sve to ružno. To je zločin prema mladim ljudima! Te takmičare u startu stigne kazna i čuvena jevrejska kletva – da Bog da imao, pa nemao. Njih zasene blještavilo scene i lažna popularnost stečena posle nekoliko pojavljivanja u medijima. Sve to brzo nestane i oni nemaju ništa. Taman pomisle kako su nešto postigli, a sve je varka. Onda slede stresovi, uz to obično idu i poroci, alkohol, droga, loše društvo. Jednostavno se izgube u svemu tome i počinju da posrću, ne znaju šta ih je snašlo. Svi oni bi da budu umetnici, a niko od njih nije naučio ono što treba u muzičkim školama. Moraju prvo da se školuju, kao što su to moja deca radila, pa tek onda da se kale kao umetnici. Ništa ne može preko noći. Što je brzo, to je i kuso, zato svi ti takmičari posle kukaju i pitaju se šta ih je snašlo.

Kako biste ocenili rad poznatih pevača koji su u žiriju tih takmičenja?
– Poznati su stavljeni u procep jer treba da ocenjuju takmičare. Ne bih želeo da komentarišem njihov rad, ali mogu li oni pravilno da procene ko je talentovan, a ko ne, pošto većina njih nema muzičko obrazovanje? Neka svako radi onako kako misli da treba. Od sreće do nesreće deli nas uvek samo jedan korak, baš kao i što je tanka granica između ukusa i neukusa.