Tragični kraj velike ljubavi

0

Srbija je u šoku posle stravične saobraćajne nesreće koja se dogodila kod bavarskog Rotenburga, u predgrađu Hernvindenu, u kojoj je poginulo troje srpskih državljana. Osim Anđele Mančić (19) iz sela Brza kod Leskovca i njenog ujaka Zorana Disića (41), poginuo je i Anđelin dečko Miloš Stanojković (20) iz beogradskog radničkog naselja Tovilište kod Padinske Skele.

Za život Anđelinog rođenog brata Darka (14) lekari se i dalje bore dok je otac Mile (46) u stabilnom stanju.

Prema rečima poznanika, Miloš i Anđela su se mnogo voleli, pa je zato Miloš odlučio da doputuje u Nemačku 31. jula kako bi iznenadio Anđelu, iako su se prvobitno dogovorili da stigne tek 7. avgusta. U trenutku nesreće Anđela, njen brat, otac Mile, dečko Miloš i ujak su išli u obilazak grada. Zoran Tripković, sekretar FK PKB iz Padinske Skele, za koji je Miloš igrao, kaže da je malo ljudi uopšte znalo za njegov plan.

Anđela Mančić i Miloš Stanojković

Omiljen među igračima

– Zbog obaveza i planova u vezi sa školovanjem, Miloš poslednja dva meseca nije trenirao, tako da je za nas sve bilo obavijeno velom tajnosti. Bili smo zatečeni kad smo čuli stravičnu vest, posebno njegovi saigrači. Bio je omiljen među igračima, školski drugovi ne mogu da veruju šta se desilo. Kao ni treneri Marko Igmanovski i Zoran Spasić. Voleo je da igra fudbal i nije bio samo rekreativac – kazao je za medije Tripković.

On je dodao i da je Miloš bio dete za primer.

– Ni mrava ne bi zgazio i velika je tragedija što je nastradao. Škola mu je išla od ruke, a koliko je bio human govori podatak da je bio na drugoj godini Više medicinske škole i da je trebalo da postane medicinski tehničar – babica. Njegova porodica je skrhana bolom. Pre nekoliko godina roditelji su mu se razveli, a Miloš je živeo sa majkom i bratom. Otac Nebojša je u šoku – kazao je Tripković.

U crno je zavijeno i selo Brza kod Leskovca odakle je rodom nastradala Anđela Mančić. Milka Stamenković za medije kaže da je u deliću sekunde izgubila mezimicu baš kada je Milkin brat blizanac Mile konačno uspeo da u Nemačkoj okupi porodicu.

– Molim se za živote Mileta i Darka. Ne mogu da verujem šta nas je snašlo. Anđela je bila na tetku. Vesela, pozitivna, puna života, velikih planova, ljubavi prema bližnjima i sve je to prekinuto za tren. Putujem za Nemačku da se nađem snaji Ivani, koja je u šoku i nije mogla da mi objasni otkud njih petoro u tom automobilu i šta se zapravo dogodilo – priča Milka dok pokušava da zadrži suze.

Jedna od poslednjih zajedničkih fotografija

Rođeni u Nemačkoj

Mančići su od 2017. godine živeli u mestu Bad Mergenthajm, u nemačkoj saveznoj državi Baden Virtemberg. Mile se bavi baštovanstvom, a njegova supruga Ivana je zaposlena kao pomoćni radnik u školi. Darko se tamo školovao, dok se Anđela pridružila porodici tek pre mesec dana.

– Ona je ostala kod bake po majci u Besnom Foku. Išla je u školu u Padinskoj skeli i završila je multimedijalni smer koji je započela ovde u Tehničkoj školi u Leskovcu. Zbog papira i škole nije mogla ranije da ode i eto šta se na kraju dogodilo – objašnjava Milka.

Milka i njen brat Mile su rođeni u Nemačkoj, gde je njihova majka Jovanka radila. Bili su tamo do šestog razreda osnovne škole, a onda su brigu o njima preuzeli rođaci u Srbiji. Jovanka je sa decom podigla kuću na ulazu u rodno selo Brza, udaljeno dvadesetak kilometara od Leskovca. Mile je pokušavao da se zaposli u ovom kraju, pa ga je potraga za poslom odvela u Beograd, da bi na kraju odlučio da svoju budućnost potraži u inostranstvu.

– Taman su se skrasili i sredili svoj život, našli su i odgovarajuće poslove. Darko je tamo bio od prošle godine. Naučio je jezik i krenuo u školu i samo se čekalo na Anđelu kako bi bili zajedno… Nažalost, nije im se dalo – kazao je na kraju Milkin suprug Zoran.

Deca za primer

Nedaleko od ulaza u Brzu je lepo uređena i prostrana kuća porodice Mančić, do koje se dolazi lošim zemljanim putem. U njoj, kao i u većini okolnih kuća, niko ne živi. Ipak, tu je komšinica Javorka Ristić.

– Čula sam za tragediju. Tuga je to prevelika. Dugo niko od njih nije bio ovde. Vaspitana i poštena deca. Trudili su se roditelji da im stvore sve u životu, ali eto šta su dočekali. Anđela je bila kao anđeo. Visoka, lepa kao lutka. Pusta grehota – priča baka Javorka.

Nastradali Zoran Disić je rođak Anđeline majke Ivane. Zoran je rođen u planinskom zaseoku iznad leskovačkog sela Barje. Bio je jedinac, a njegovi roditelji su stari i bolesni.

– I ja sam se ovde doselila sa planine na kojoj oni žive. Zoran je otišao tamo da mu bude bolje. Da zaradi i da se skući, kako bi pomogao majci i ocu. A eto, zavio ih je u crno – ispraća nas jecajući baka Javorka.

Uz fudbal i Frikom

Miloš je posle završene Osnovne škole “Olga Petrov” u Padinskoj Skeli upisao i završio srednju medicinsku školu. Honorarno je radio u fabrici sladoleda i smrznute hrane Frikom, gde ga kolege pamte kao vedrog momka, punog duha i spremnog na šalu.

Mimi, večno hvala!

Fudbalski klub PKB je posle pogibije Miloša Stanojkovića napisao oproštajno pismo u kojem se navodi: “Ovim putem želimo da odamo poslednju večnu počast našem igraču Milošu Stanojkoviću. Ponikao je u PKB, prošao sve mlađe selekcije, u kojima je bio i kapiten, a u seniorskom timu proveo je dve sezone. Uvek je bio spreman da izgine na terenu na pozicijama štopera i zadnjeg veznog. Nažalost, u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj u koju je otišao na odmor i da bi se video sa devojkom i njenim roditeljima, izgubio je život kao još dve osobe. Porodica i sport su za njega bili sve. Tvoja porodica je izgubila finog, druželjubivog i lepo vaspitanog dečka koji je želeo svima da pomogne, iako je bio tek na početku života. Mimi, još jednom večno ti hvala za sve. Amin”, navodi se u oproštajnom pismu.