Administracija američkog predsednika Donalda Trampa zapretila je evropskim zemljama odmazdom ako Evropska unija u svojim naporima za jačanje odbrambenih kapaciteta kontinenta odluči da favorizuje domaće proizvođače oružja.
Američko ministarstvo odbrane usprotivilo se svakom pokušaju EU da ograniči pristup američkim proizvođačima evropskom tržištu, upozorivši da bi takav potez izazvao recipročne mere.
Ove dosad neobjavljene primedbe Vašington je izneo u svom doprinosu savetovanju Evropske komisije, koja je ranije ovog meseca zatražila mišljenja vlada i industrije o evropskim pravilima za nabavku oružja, piše “Politiko”.
Američki pritisak
U dokumentu poslatom Briselu uoči planiranih izmena evropskih zakona o nabavci u odbrambenom sektoru, američka administracija jasno je poručila: “SAD se oštro protive bilo kakvim izmenama Direktive koje bi američkoj industriji ograničile mogućnost učestvovanja u nacionalnim odbrambenim nabavkama zemalja članica EU.”
“Protektionističke i isključive politike koje istiskuju američke kompanije sa tržišta – dok najveće evropske odbrambene kompanije i dalje obilato profitiraju od pristupa tržištu u Sjedinjenim Državama – pogrešan su smer”, dodaje se u dopisu.
Stajalište Vašingtona otkriva paradoks u američkom pristupu Evropi. Iako Trampova administracija često poručuje Evropljanima da želi da preuzmu veći deo tereta konvencionalne odbrane kontinenta, SAD istovremeno ne žele da se to dogodi na štetu američkih odbrambenih kompanija.
Ovo nije prvi put da SAD izražavaju nezadovoljstvo. Zamenik američkog državnog sekretara Kristopher Landau još je u decembru na sastanku iza zatvorenih vrata kritikovao evropske saveznike u NATO-u jer daju prednost sopstvenoj odbrambenoj industriji u odnosu na američke dobavljače. Stejt department je sapotpisnik spomenutog dopisa upućenog Komisiji.
Evropska nastojanja
Evropska komisija poslednjih nekoliko godina pokušava da poveća udeo evropskog naoružanja u arsenalima zemalja članica, pripremajući se za mogući sukob s Rusijom. Evropa se decenijama uveliko oslanjala na američku vojnu opremu, od borbenih aviona F-35 do artiljerijskih sistema HIMARS i protivvazdušne odbrane Patriot. Gotovo dve trećine oružja koje blok uvozi dolazi iz SAD.
Oštro protivljenje Trampove administracije moglo bi zakomplikovati šire napore Komisije u smeru politike “Kupuj evropsko”. To će ujedno biti i test spremnosti evropskih zemalja da postignu veću nezavisnost od SAD, koje su pod Trampovim vođstvom postale sve nepouzdaniji partner.
Očekuje se da će izvršno telo EU predstaviti izmene direktive o nabavci iz 2009. godine u trećem tromesečju ove godine, no još uvek nije jasno hoće li novi tekst sadržavati obavezujuća pravila o favorizovanju domaćih proizvođača.
EU već daje prednost lokalnim kompanijama u nekim projektima. Na primer, u programu SAFE, vrednom 150 milijardi evra za zajmove za oružje, kao i kod nabavke oružja za Ukrajinu iz nedavno dogovorenog zajma od 90 milijardi evra, novac EU može se koristiti za kupovinu vojne opreme samo ako najmanje 65 posto njene vrednosti potiče iz Evrope.
Pretnja odmazdom
Pentagon je u svom dopisu upozorio da bi svaki potez kojim bi se u buduće zakone o nabavci ugradila snažna klauzula “Kupuj evropsko” izazvao američku odmazdu.
“Ako bi se u nacionalnim zakonima o nabavci država članica primenile mere koje favorizuju evropske proizvođače, Sjedinjene Države verovatno bi preispitale sva postojeća opšta izuzeća od zakona ‘Kupuj američko’ koja su odobrena na osnovu naših sporazuma o recipročnoj odbrambenoj nabavci”, navelo je američko ministarstvo odbrane.
To bi u praksi značilo zatvaranje američkog tržišta za evropske kompanije. Trenutno je 19 od 27 članica EU potpisalo takve sporazume sa Vašingtonom, što njihovim kompanijama omogućuje da konkurišu za neke poslove sa Pentagonom.
“Nakon toga, svi budući izuzeci razmatrali bi se od ugovora do ugovora i samo kada bi se smatrali nužnim za podršku NATO-ovim zahtevima interoperabilnosti i standardizacije”, naglasile su Sjedinjene Države.
Šire implikacije
Iako Pentagon primarno nabavlja opremu od američkih kompanija, i evropske kompanije poput italijanskog Leonarda i švedskog Saba takođe prodaju svoju opremu SAD.
Vašington tvrdi da bi klauzula “Kupuj evropsko” u nacionalnim nabavkama ograničila slobodu pojedinih država, oslabila NATO i ugrozila sposobnost evropskih zemalja da ostvare ciljeve saveza dogovorene prošle godine. Američka administracija takođe navodi da bi to bilo protivno obavezama iz trgovinskog sporazuma između SAD i EU potpisanog prošlog leta, u kojem se Evropska komisija obavezala na kupovinu više američkog oružja.
“Jezik koji daje prednost evropskim proizvođačima već je prisutan u programima EU, ali njegovo uključivanje u Direktivu predstavljalo bi prekretnicu s uticajem na suverene, nacionalne budžete pojedinih država članica”, napisala je Trampova administracija.
Poruku Pentagona i Stejt departmenta ponovila je i Američka privredna komora. Iako je ton njihovog dopisa blaži, i ta organizacija upozorava protiv davanja prednosti evropskim proizvođačima.
