Traže temelje Savine palate

0
Stožer svega srpskog: Petrova crkva
 

Savin biograf Domentijan piše da je Stefan Nemanja, u vreme svoje najveće moći, u Deževskoj dolini, podno Đurđevih stupova i nedaleko od Petrove crkve, svom najmlađem sinu Rastku Nemanjiću, kasnije Svetom Savi, koji se intelegencijom, učenošću i mudrošću odvajao od ostalih Nemanjinih potomaka, sagradio ogromnu palatu u kojoj je mladi Rastko, uz poslugu i najumnije ljude tog vremena, mogao da uči, da prima goste i sprema se za misiju kojom je zasvagda zadužio pravoslavlje i srpski narod.

Dr Dobrosav Nikodinović

– Nažalost, stručnjaci još nisu pronašli Savinu palatu, niti je traže, jer se država nemarno odnosi prema Deževskoj dolini, poznatijoj kao dolina srpskih kraljeva, u kojoj je svaki kamen istorija. Veruje se da se palata Svetog Save nalazila blizu Nemanjine Saborne crkve u Deževi koja je otkrivena tek 1983. godine pošto su seljaci, dok su orali zapuštenu njivu, traktorom iskopali veliku nadgrobnu ploču. U blizini je Savina rodna kuća, a malo dalje i česma Svetog Save – priča dr Dobrosav Nikodinović, organizator manifestacije Nemanjin Deževski sabor i publicista koji se godinama bavi proučavanjem loze Nemanjića i čuvanjem sećanja na njih.

– Nemanjina Saborna crkva je delimično obnovljena, u blizini se gradi i hram Svetog Save, što je dobro, ali, uz malo više angažovanja arheologa, vrlo brzo bi se pronašli i ostaci Savine palate koja bi svakako mogla biti značajan deo srpske i pravoslavne istorije. Ne verujem da će država po ovom pitanju učiniti nešto ozbiljnije jer je gro Deževske doline još u korovu i neistražen, a ovaj kraj bi trebalo da bude mesto srpskog hodočašća gde bi dolazili stranci i posebno đaci da se na izvoru napajaju svojom verom i istorijom – naglašava Nikodinović.

Biznismeni ne mare za istoriju

Pre desetak godina, biznismen iz Deževske doline, koji nije mnogo mario za srpsku istoriju i svoje korene, pokušao je tik uz Savinu rodnu kuću da izgradi stočnu pijacu. Dobio je i saglasnost tadašnjih opštinskih vlasti, ali je sprečen tek na intervenciju Udruženja "Ras". Država je i tada o ovome ćutala.

– Čitao sam sve što je Domentijan zabeležio o Rastku Nemanjiću, on je svakakako najbolje poznavao Svetog Savu, znao je sve o njemu i treba mu verovati. Da Sava nije imao palatu, Domentijan Hilandarac je sigurno ne bi ni pominjao u svojim delima, nije to bila neka mala kućica, već ogroman kompleks. Nemanjići su bili moćni i obrazovani, gradili su manastire kojima se i danas svet divi – priča publicista iz Deževe Mirko Popovac, koji kao primer nebrige države za svoje korene i istoriju navodi i sledeći primer.

– Sve do pre neku godinu, dok monasi sa Đurđevih stupova nisu postavili metalni krst u zaseoku Miščići, nedaleko od Nemanjine Saborne crkve, niko nije znao da je tu bila Savina rodna kuća. Danas se svake godine na Savindan tu održava molitva i organizuju razne kulturne manifestacije, ali je sve to premalo ako se zna ko je bio Sveti Sava i odakle potiče. Potrebno je "prekopati" i istražiti celu dolinu, obeležiti svaki lokalitet i svaki kamen, obnoviti i konzervirati sve što se obnoviti može, a onda i poraditi na prezentaciji svega otkrivenog. Uz Stari Ras, Sopoćane, Petrovu crkvu i Đurđeve stupove koji su kao svetska kulturna dobra pod zaštitom Uneska, i Deževska dolina zaslužuje, ako ne svetski, onda bar adekvatan državni tretman – dodaje Popovac.

Doktor Nikodinović kaže da će Uduženje Ras pritiskati arheologe, posebno Zavod za zaštitu spomenika kulture, ali i Ministarstvo kulture koje treba da obezbedi novac, da se istraživanjima u Deževskoj dolini posveti mnogo više pažnje i da se po svaku cenu traga i za palatom Svetog Save.

– Ako bi se ozbiljnije radilo, ko zna do čega bi se sve došlo, svaki kamen u ovoj dolini je istorija – kaže Nikodinović.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here