Luka Ćelović Trebinjac jedan je od najvećih dobrotvora Beogradskog univerziteta.
Rođen je na Svetog Luku, 31. oktobra 1854, u Pridvorcima kod Trebinja. Kao dečak otišao je od kuće, najpre u Banjaluku, je završio osnovnu školu, koju je započeo u rodnom mestu, i da radi kao šegrt u trgovini. Tu je ostao sve do 1871. kada pre-lazi u Brčko gde, takođe, radi kao šegrt – navodi Slavko Vejinović.
Bistar i uporan
U Beograd, Trebinjac dolazi 1872. godine, kao osamnaestogodišnjak i, uz pomoć arhimandrita Nićifora Dučića, takođe rodom iz Hercegovine, počinje sa šegrtovanjem u jednoj galanterijskoj radnji.
Sopstvenu magazu za trgovinu prehrambenom robom Ćelović je otvorio 1880. godine, u 26. godini. Odmah je ugovorio liferaciju ovsa i hleba za vojsku i započeo drugi unosan posao – izvoz suvih šljiva u Ameriku. U tome su mu, u početku, pomagali poznati beogradski trgovci Paranos i Krsmanović i u trgovinskim poslovima krasile su ga prirodna bistrina i upornost, a u životu izuzetna skromnost, požrtvovanje, čestitost i štedljivost. Luka nikada nije prekidao veze sa rodnim krajem. U toku bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine, nazvanog Nevesinjska puška, Luka se priključuje dobrovoljačkom odredu Đoke Vlajkovića i u borbama biva ranjen. Kada je Srbija zaratila s Turskom 1876-1878. godine, Ćelović se vraća u Beograd i ponovo, kao dobrovoljac, učestvuje u borbama s Turcima. Finansijski je pomagao četničke organizacije u južnoj Srbiji i Makedoniji.
U kući u Beogradu, zajedno sa prijateljima, među kojima je bio i veliki dobrotvor Nikola Spasić, osnovao je Glavni odbor četničke organizacije, čime je počela borba za oslobođenje srpskih krajeva od turskog ropstva. Po završetku ratova ponovo se vraća trgovini.
Čitanje testamenta
Kada je 1882. osnovana Beogradska berza za međusobno pomaganje i štednju, Ćelović je bio među prvim ulagačima i članovima Upravnog odbora. Od 1897. pa sve do smrti (16. avgusta 1929. godine) redovno je biran za predsednika Upravnog odbora.
Ćelović je 1912. postao i član Upravnog odbora Narodne banke Srbije. Zajedno sa guvernerom Đorđem Vajfertom, 1914. sproveo je imovinu Narodne banke do Kruševca, a odatle 1915. do Soluna. Krajem te godine imovinu su brodom prebacili u Marsej. Ćelović je u Francuskoj bio dežurni član Odbora sve do 1919. godine, kada se, zajedno s imovinom Narodne banke, vratio u Beograd. Ćelović je rano ispoljio humanizam, rodoljublje i dobročinstvo prema srpskom narodu. Iako je bio skromnog obrazovanja (završio je samo četiri razreda škole), Luka je uočio veliki značaj škole i nauke za razvoj Srbije i napredak srpskog naroda. Već u prvom testamentu iz 1911. veliku imovinu namenio je Beogradskom univerzitetu.
Međutim, njegov važeći testament – osnovno pismo – sastavljen je 23. decembra 1925. godine i overen u Savamalskom kvartu. Obnarodovan je na Svetog Savu, 27. januara 1926. u Rektoratu Beogradskog univerziteta. Rektor Pavle Popović pročitao je pismo o osnivanju Zadužbine Luke Ćelovića Trebinjca, beogradskog trgovca. Pre toga kralj Alaksandar I je doneo ukaz o tome.
Ćelović je izričito naglasio da svoju imovinu namenjuje “na naučne potrebe i ciljeve Univerziteta”.
Tako je Beogradski univerzitet postao vlasnik i korisnik više palata u Karađorđevoj, Zagrebačkoj, Bosanskoj (Gavrila Principa) i Ulici Kraljevića Marka. Ovaj veliki dobrotvor poklonio je i placeve i drugu imovinu, čija je ukupna vrednost procenjena na oko 50 miliona dinara.
I zgrade i novac
Po izričitoj želji darodavca, Zadužbina je počela da radi još za njegova života, pa je već 1929. godine fakultetima podeljena znatna suma novca za istraž ivačke i druge poslove. Sa redovnom delatnošću Zadu- žbina je počela 1930. godine, kada je fakultetima, takođe, dodeljena znatna suma novca (379.534 dinara). Iz prihoda Zadužbine finansirani su do 1941. godine mnogi naučni projekti i istraživač ki radovi univerzitetskih profesora iz prirodnih i društvenih nauka, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Beogradski univerzitet je, takođe, iz tih sredstava opremao laboratorije, kupovao aparate za nastavu, nabavljao knjige i stručnu literaturu, publikovao naučne studije, obezbeđivao stipendije vrednim studentima i dr. Zadužbina je finansirala i postavljanje mermernih ploča sa imenima poginulih studenata i profesora u ratovima 1912-1918. u auli Kapetan -Mišinog zdanja. Fond je finansirao i podizanje zgrada nekih fakulteta i naučnih instituta. Ćelović je 1927. godine osnovao i Fond, za pomaganje Akademskog pevačkog društva “Obilić”, kao i za nagrade dodeljivale studentima za svetosavske teme.
Dobrota nedovoljno vrednovana
Rešenjem Ministarstva kulture Srbije od 1995. obnovljen je rad Zadužbine Luke Ćelovića Trebinjca. Cilj je pomaganje naučnog rada na Univerzitetu u Beogradu i nagrađivanje najboljih naučnih radova studenata. Opština Savski venac nije prenela na Univerzitet pravo upravljanja i korišćenja Zadužbine, a vode se spo-rovi za poništavanje otkupljenih stanova u zgradama Zadužbine. Zadužbina Milivoja Jovanovića i Luke Ćelovića Trebinjca obnovila je rad 1995. i njoj je vraćena zgrada koja se nalazi u Beogradu, na Andrićevom vencu br. 12. Ipak, kako konstatuje Slavko Vejinović, prisutno je osećanje da doprinos Luke Ćelovića Trebinjca razvoju visokog školstva i univerzitetske nauke kod nas i dalje nije dovoljno vrednovan.
