“To što su se posle izbora Dritana Abazovića za premijera Crne Gore trojica predstavnika istog naroda našla na čelu vlada u regionu jeste kuriozitet i privlači pažnju, ali to nije činjenica koja ima posebnu političku težinu i nije zabrinjavajuća”, kaže nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović.
U prvim reakcijama na Kosovu, posle jučerašnjeg glasanja za Abazovića u Skupštini Crne Gore, moglo se čuti da je to istorijski trenutak za sve Albance koji se pokazuju kao najpouzdaniji partneri SAD i EU na putu evroatlantskih integracija, da je to prilika da se lobira za članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, dok su pojedini, kao i albanski premijer Edi Rama, istakli da se prvi put u istoriji dešava “da se na čelu vlada tri od šest zemalja Zapadnog Balkana nalaze Albanci”.
Jovanović za Abazovića kaže da je interesantan, mlad, ambiciozan čovek, pripremljen za politički život, koji se zasad korektno drži okvira države kojoj pripada i koji ne krije solidarnost sa Albancima na Kosovu.
– Od njega ne može da se očekuje da od toga odstupi. Naprotiv. Ali on ima drugih razloga zbog kojih ne može da se bavi Kosovom jer mu kuća gori. Abazović je tu sa oročenim i ograničenim mandatom da bi pripremio izbore za pola godine i to će mu biti prvi zadatak. Prema tome, njegov mandat nije da progura Kosovo u Ujedinjene nacije, nego da progura sebe i svoje političke poglede na sledećim izborima – kaže Jovanović.
On podseća i na Abazovićeva obećanja da će mu borba protiv korupcije biti primarna do sledećih izbora, zbog čega smatra da neće biti vremena za veće zahvate, kao i da su bez osnova spekulacije da bi novi premijer Crne Gore mogao da bude barjaktar ukupnog albanskog korpusa na Balkanu.
Analitičar Ljeart Hodža smatra da se novi premijer Crne Gore Dritan Abazović tokom svoje političke karijere više istakao kao političar kome je koncept države Crne Gore važniji od njegovog nacionalnog identiteta. Nacionalno poreklo Abazovića, kako smatra, neće posebno uticati na način na koji će on da sarađuje sa Kosovom, pa čak i sa Albanijom.
– Vrlo je važno što je sada u Crnoj Gori na vlasti Vlada koja ima jasno definisane ciljeve, koji se tiču evroatlanskih integracija i kao takva je partner na kog Kosovo može da računa. Takođe, očekuje se zvanična poseta predsednika Crne Gore Mila Đukanovića Kosovu i nakon toga biće mnogo jasniji odnos vlade Aljbina Kurtija sa Crnom Gorom – rekao je Hodža.
Na pitanje da li od Crne Gore može da se očekuje lobiranje da Kosovo brže pristupi NATO-u, Hodža kaže da Crna Gora nema diplomatsku moć da lobira, ali ako dođe do glasanja ona neće blokirati proces Kosova ka EU i NATO.
– To ne zavisi samo od Abazovića. A, on je čovek koji je vrlo strastven u odbrani Crne Gore kao građanske države čiji su Albanci sastavni deo – dodaje Hodža.
On napominje da iako sada na Zapadnom Balkanu postoje tri premijera koji su Albanci, da to Kosovu jedino može da znači ukoliko dođe do nekog glasanja, ali da kada se gledaju stavovi i političko poreklo tih političara, da se vidi da su to vrlo različiti profili.
– Premijer Albanije Edi Rama je na Kosovu konstantno na udaru kritike medija, jer se ovde stvara mišljenje da je vrlo blizak sa predsednikom Vučićem zbog Otvorenog Balkana i da ima otvorenih problema sa premijerom Kurtijem, dok je Abazović zadužen za građansku Crnu Goru i multietničku državu a ne da ganja neku albansku agnedu – zaključuje on.
Izbor Albanca Dritana Abazovića za premijera Crne Gore, prema oceni političkog analitičara Dritera Arifija nije korisno samo za Kosovo već i za ceo region.
– Od sada Crna Gora ima stabilnost kao NATO zemlja. I pre Abazovića odnosi Crne Gore i Kosova bili su vrlo dobri, ali sada je možda trenutak da se poboljšaju, ne samo odnosi sa kosovskim Albancima, već odnosi dveju država. Smatram da je Abazović mnogo liberalniji nego što je to bio prethodni premijer – kaže Arifi.
Ako se gleda šira slika, dodaje on, to što tri zemlje Zapadnog Balkana – Crna Gora, Albanija i Kosovo, imaju za premijere Albance, je važno, jer su Albanci orijentisani prema zapadnom svetu ka Evropi i NATO.
– Ali u toj široj slici treba da shvatimo da samo mir odgovara Albancima kako bi napredovali. Na ovim trima zemljama je da budu pažljive prema drugim narodima ili manjinama – kaže Arifi.
