"Odrastao sam ušuškano, ali to su bila druga vremena, neuporediva sa sadašnjim načinom života. Klavir sam počeo da sviram sa samo tri godine, ali nisam bio rob klasične muzike. Imao sam zdravo detinjstvo, a tek kasnije sam tražeći pravi put lutao i prolazio kroz iskušenja. Veoma sam teško podneo polazak u školu, ni tada, kao ni danas nisam shvatao svrhu školovanja. Učenje mi nije predstavljalo problem, ali jeste činjenica da sam na neki način nasilno iščupan iz svoje svakodnevice", kaže Milan.
On priznaje da "rastao" na ulici koja je bila drugačija nego danas, nudila je određeno vaspitanje i samopouzdanje za budući život. Muzičku karijeru počeo je svirajući na školskim igrankama.
"Kao 11-godišnjak počeo sam da sviram na igrankama u Domu omladine, na koje su me dovodili i odvodili roditelji. Niko od mojih vršnjaka u to vreme nije mogao da se vidi tako kasno u gradu. Uprkos kasnim svirkama, ujutro sam bez problema ustajao i odlazio na nastavu. Na moje ocene najviše uticala majka Olivera, koja je bila gimnazijski profesor. Ona me je usmeravala na pravi put i savetovala šta da čitam. U kući smo imali veliku biblioteku, a ja sam još kao 12-godišnjak pročitao sve od Dostojevskog."
