Nevolje koje proteklih tri godine pritiskaju nesrećnu penzionerku Radu Simić (54) iz Šapca, beležili smo revnosno, ali i svako dobročinstvo naših humanih zemljaka koji su joj zdušno pomagali sve to vreme da preživi. Izuzetka nema ni ovog puta, jer su za Radu stigle nove donacije. Reč je o pomoći od 150 evra plemenite Milene Radovanović iz Austrije i još 75 evra od Velibora Miletića iz Holandije. Kako u više nego skromnom domu ove žene samo bolest, tuga, usamljenost i nemaština vladaju, to je i ova novčana podrška za Radu stigla u pravom trenutku.
– Mnogo mi znači ova pomoć, a još više saznanje da je neko tako daleko mislio na mene i poželeo da mi pomogne da se izborim sa novim zdravstvenim boljkama. U mom životu, stvari se iz nekog neobjašnjivog razloga odvijaju na način koji ne bih poželela ni najgorem neprijatelju. Osim što sam se borila sa užasnim bolovima, prehladom i oskudicom u svakom smislu, pribojavala se da mi se karcinom nije vratio, imala sam i moždani udar. Hitno sam prevezena u Beograd u bolnicu. Čim sam se malo oporavila, hteli su da me pošalju kući zbog korone, zbog čega me je uhvatila velika panika, jer mi je desna ruka potpuno oduzeta. Na veliku sreću, rekli su mi da imam pravo da budem na rehabilitaciji u Slankamenu, gde sam provela više od mesec dana i još sam tu – ispričala nam je Rada, dodavši da je jedina sreća u nesreći to što nije životno ugrožena.
Pre skoro petnaest godina obolela je od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe. Zato joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomaku je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu. Karcinom se vraćao dva puta. Trećeg se pribojava. Ima astmu i diskus herniju, koja godinama izaziva sve jače bolove u kičmi i vratu, što joj onemogućava da normalno funkcioniše. Kako to obično biva, nesreća nikad ne ide sama, pa je protekle godine slomila i nogu, koja do danas nije u potpunosti funkcionalna.
– Ovaj dar mi je zato stigao u više nego dobar čas da kad stignem u svoj samotni stan, mogu da se obezbedim bar najosnovnijim namirnicama i lekovima. Ruka mi se još nije u potpunosti oporavila i to će biti još jedna otežavajuća okolnost. Zato mi je i produžen boravak u Slankamenu. Bez obzira sad na to, želim da se do neba zahvalim Mileni i Veliboru i po stotinu puta što su izdvojili od sebe da bi baš meni pomogli od toliko onih kojima je pomoć potrebna. Želim im svaku sreću i svaku blagodat od Gospoda – poručila je Rada.
Istina, umesto da uživa u penzionerskim danima, ona i dalje živi u potpunoj nemaštini, često ne znajući kako će pregurati dan u socijalnom stanu koji je dobila od grada, za koji stanarina iznosi 3.600 dinara (oko 30 evra). Njena penzija koju je zaradila radeći u fudbalskom klubu Mačva iznosi svega 15.000 dinara (oko 125 evra). Kada joj od toga odbiju dugovanja za grejanje i vodu, preostane joj samo 2.500 dinara (20 evra) mesečno. Od toga, ne bi mogao niko da preživi.
Dugovi poput noćne more
– Dugovi za komunalije koje dugo nisam plaćala, jer nisam imala od čega su poput vrtloga nesreće i noćne more iz kojih nikako da izađem. I sada mi ih odbijaju od penzije. Tako će biti, čini mi se dok budem bila živa. Da nije bilo dobrih ljudi koji su razumeli moju muku, ne znam ni da li bi sada razgovarala sa vama. Humani zemljaci i pojedini sugrađani me bukvalno izdržavaju – rekla je ova nesrećna žena.
Kontakt
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu Radi Simić da njena svakodnevica bude bar malo manje tmurna, mogu je kontaktirati putem telefona na broj +381 64 26 86 135. Adresa je: Kraljice Marije 2/1, 15.000 Šabac, Srbija. Takođe, možete izvršiti uplatu na njen žiro račun u Poštanskoj štedionici: 200-37445746-36. Tu je i devizni broj računa u Komercijalnoj banci: IBAN: RS35205903102460736002, SWIFT: KOBBRSBG. Naravno, kao i uvek, Redakcija “Vesti” je na raspolaganju.
