Turska razmatra načine na koje bi mogla da privuče investitore, unovči svoj potencijal obnovljivih resursa i postane energetski snabdevač Evrope. Na tom putu, pak, predstoje izazovi.
Zbog vremenskih uslova i velike teritorije, Turska bi mogla da postane novi centar proizvodnje energije dobijene iz obnovljivih resursa. Blizina ove zemlje Evropi koja je gladna za energijom je prednost koju bi mogla da unovči.
– Trenutni kapacitet proizvodnje je 7,8 gigavata od solarne i 10,7 gigavata od energije vetra. Pre kraja godine, tursko Ministarstvo energetike želi da raspiše tendere za projekte da se dobije dodatnih tri gigavata iz obnovljivih resursa – kaže Eser Ozdil, saradnik u Atlantskom Savetu u Turskoj.
Prethodnih meseci se zemlja fokusirala na izgradnju krovnih solarnih panela. Tradicionalno je ulagala i u hidroelektrane, a nešto manje i u geotermalnu tehnologiju.
– Turska je dostigla značajan napredak u proizvodnji energije iz obnovljivih resursa, te je 2020. udeo te energije bio 44 odsto. Hidroelektrane su najvažniji izvor obnovljive energije sa udelom od 20 odsto – rekao je jedan evropski zvaničnik.
Međutim, domaće potrebe makar kratkoročno sprečavaju izvoz energije, te Turska može da snabdeva samo manja tržišta. Turska se fokusirala najviše na tržišta zelenog vodonika i na energetska tržišta u jugoistočnoj Evropi, ponajviše na Balkan.
Postoje prepreke
Energija vode je dar koji se brzo može pretvoriti u prokletstvo. Ceo region, naime, pati od suša.
– Prošle godine su suše jako pogodile Tursku, koja je zbog toga morala da se okrene gasu. Iz tog razloga se povećala potrošnja gasa i to sa 48 milijardi kubnih metara 2020. na preko 60 milijardi kubnih metara 2021. – kaže Aura Sabadus, novinarka Nezavisnog servisa za informacije o hemijskim i energetskim tržištima. Ona je istakla da se tržište hidroenergije u regionu od tada samo malo popravilo.
Stručnjaci tvrde da Turska mora da poveća kapacitete kako bi privukla nove investicije, jer električna mreža inače ne bi bila stabilna. Vlada je uložila u gas i izgradila novu nuklearnu elektranu. Međutim, poteškoće ostaju.
– Nejasno je kako da se popravi tržište energije, sve dok nuklearka Akuju ne bude puštena u rad. Može doći do kašnjenja, usled trenutne geopolitičke situacije, pošto je gradi ruska kompanija – kaže Čarls Elinas, saradnik u Atlantskom Savetu. Rok za početak rada nuklearke je 2023.
Narednih meseci će i uvoz gasa biti ograničen, jer su cene visoke, a Evropska unija gleda da uveze što više gasa koji ne dolazi iz Rusije.
Prošle godine Turska je s Rusijom obnovila ugovore o uvozu gasa, povezane s holandskim čvorištem TTF. Cene u Evropskoj uniji rastu, a ruski gas će takođe poskupeti. „S obzirom da je ekonomska situacija loša, troškovi uvoza će iscrpeti turske finansije“, kaže Elinas.
Iako je Turska prošle godine zabeležila rast privrede od 11 odsto, ekonomisti smatraju da je pred državom turbulentna godina. Turska lira je u slobodnom padu, inflacija je visoka, a rat u Ukrajini nepovoljno utiče na turizam.
Zajednički pokušaji?
Turska trenutno igra ulogu posrednika između Rusije i Ukrajine. Trenutna svetska finansijska i geopolitička situacija je navela Tursku da se okrene saradnji sa Egiptom, Izraelom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima – i odnedavno sa Grčkom.
– Do sada se Turska grabila za energiju, ali nedavno održan sastanak između turskog predsednika i grčkog premijera ukazuje na okretanje saradnji – kaže Elinas i dodaje da obe države moraju da rade na popravljanju ekonomske situacije.
Energetska povezanost bi mogla da promoviše dijalog između te dve zemlje, kao što se pokazalo u slučaju Krita i Kipra.
Veće mogućnosti
Kapacitet prekogranične trgovine električnom energijom je minimalan. Prema Sabadus, 2015. je kapacitet iz Turske ka EU iznosio 500-600 MV.
– Trebalo bi značajno povećati ove kapacitete – kaže Eser Ozdil iz Atlantskog Saveta.
Turske kompanije ulažu na Balkanu, uključujući Kosovo i Albaniju. Glavni fokus je na gasnim tržištima, jer Turska može da koristi svoja četiri (uskoro pet) terminala tečnog gasa, koji obično ne rade u proleće i leto. Pored toga, turske i balkanske kompanije mogle bi da razviju zajedničke energetske projekte, kaže Ozdil.
Zeleni vodoník u fokusu
Zeleni vodonik je ključni stub energetskih planova EU.
– Evropljani će morati da uvoze trećinu svoje potražnje za vodonikom iz zemalja koje nisu članice EU a Turska nije pomenuta u strategiji EU – kaže Sabadus.
– Bila bi to odlična prilika da dve strane rade zajedno. Turska i jugoistočna Evropa bi mogle da se razviju sektor vodonika i time pomognu da gasne mreže u regionu dobiju novu namenu – napomenula je ona.
Turska ima stratešku prednost zbog svoje infrastrukture, uključujući luke i Južni koridor gasa. Prošle godine je testirano uključivanje vodonika u gasovode, a tursko Ministarstvo energetike radi na razvoju strategije u sektoru vodonika. Turski stručnjaci smatraju da bi 2025-2030. zemlja mogla da dostigne udeo vodonika u gasovodima od minimum deset odsto.
Povoljno finansiranje EU bi moglo da pomogne Turskoj da se fokusira na električnu energiju i vodonik.
– Potrebna je politička volja, Evropa mora da pruži ruku pomirenja Turskoj i obe strane moraju da okrenu novi list – kaže Sabadus i dodaje da bi bolja saradnja bila korisna za sve. Ipak je oprezna.
– Pre nego što možemo da kažemo da postoji pomak u saradnji, treba da dođe do odgovarajućih sporazuma između Turske i Bugarske, ali i između Turske i Grčke. Rusija za sada ostaje najveći snabdevač energije u Turskoj.
