U Bosni je krajem prošle nedelje još jednom odložen povratak najmanje devet džihadista i nekoliko desetina žena i dece, članova porodica pripadnika Islamske države, koji su prethodno boravili u zarobljeničkim kampovima po Siriji.
Ministarstvo bezbednosti BiH navelo je da je do odlaganja došlo zbog “nepredviđenih okolnosti” u Siriji, te da je njihov povratak odgođen do daljnjeg.
I dok se javnost na Balkanu i dalje bavi “zvučnim” imenima koje bosansko pravosuđe planira da odmah po sletanju stavi iza brave, a zatim i procesuira, stručnjak iz oblasti bezbednosti Dževad Galijašević upozorava za “Vesti” da se u ovoj grupi džihadista nalazi i trenutno najmisterioznija ličnost Islamske države.
– Ko je Emir Markota? Ovo pitanje trenutno postavljaju vodeće zapadne obaveštajne službe, a odgovara nema ni u Siriji, ali ni u Bosni i Hercegovini – tvrdi Galijašević.
Prema njegovim rečima, Markota važi za jednog od komandanata Islamske države, ali i organizatora brojnih terorističkih akcija u BiH i u Evropi.
– Jedino što je izvesno jeste da je reč o teroristi koji je koristio više imena, a trenutno poseduje bosanski pasoš. U obaveštajnim krugovima se sve glasnije priča da je reč o pokušaju Obaveštajne agencije BiH i turske službe MIT da iza leđa Amerikanaca izvuče ovog teroristu iz Sirije. Ono što je neosporno jeste da je u više navrata u Siriji lažirao svoju smrt čime je zapravo kupovao vreme za jačanje svojih pozicija u vrhu komandnog lanca Islamske države – kaže Galijašević.
On priznaje da su ga nedavno kontaktirale i nemačke obaveštajne strukture sa pitanjem da li je reč o Admedu Zuhairu Handalu, teroristi iz Mostara.
– I oni su u čudu zato što je Markoti to bilo drugo ime, a pritom je trebalo da bude u zatvoru u Gvantanamu, a nije. Kako? – pita Galijašević i podseća da je upravo Markota 1997. godine u Mostaru aktivirao auto-bombu kada je povređeno 29 osoba, uništeno 120 stanova i isto toliko automobila.
Napad se odigrao 18. septembra 1997. godine u 23.40 u Splitskoj ulici u Zapadnom Mostaru. Na mestu eksplozije je ostao krater širok 240 i dubok 85 santimetara.
Međutim, glavnoosumnjičeni za taj napad tada se zvao Admed Zuhair Handal i imao je sudansko državljanstvo.
Činjenica je da mu je Bosna kasnije dala pasoš, a to još jednom otvara priču ko je sve učestvovao u fabrikovanju novih dokumenata za teroriste. Galijašević upozorava da će u Bosnu biti prebačeno oko 260 terorista, a da su prva devetorica pripadala grupi Nusreta Imamovića.
– Imamović je jedan od vehabijskih vođa ,koji poslednjih pet godina ratuje za Islamsku državu – zaključuje Galijašević.
Devet islamista pretnja za BiH
Dragan Lukač, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, upozorava da ovo ministarstvo raspolaže imenima devetorice islamista, od kojih svaki ima bogato ratno iskustvo, stečeno tokom višegodišnjeg ratovanja za Islamsku državu.
– U ovom trenutku operišemo sa devet imena, koji svakako predstavljaju opasnost za BiH. Oni moraju biti uhapšeni i stavljeni pod kontrolu kako bi se procesuirali za sve što su radili na ratištima u Siriji ili Iraku – naglašava Lukač.
U toj grupi je i Armin Čurt, koji je kao srednjoškolac otišao da ratuje za ID, a prema dosadašnjim podacima već nekoliko puta je uspešno iscenirao svoju smrt.
Drugi džihadista je Jasmin Keserović. On je pre nekoliko godina u otvorenom pozivu “muslimanima na Balkanu i Evropi” pozvao na ubijanje hrišćana i trovanje izvora vode po Evropi.
U toj grupi su još i Senad Kasupović, Emir Ališić, Miralem Berbić, Hamza Labidi, Muharem Dunić, Armin Dželko i najtajanstveniji putnik – Emir Markota.
Scenario po sletanju
Devetočlana grupa terorista će, prema planu bezbednosnih službi BiH, već po sletanju na sarajevski aerodrom biti predati u nadležnost Tužilaštva BiH, a to znači da će im se odrediti pritvor zbog učešća u stranim vojnim formacijama.
Prema najavama, u toj grupi će stići i sedam žena i 15 dece. Svi oni će odmah biti prebačeni u Azilantski centar u Delijašu kod Trnova. Tamo će biti podvrgnuti i bezbednosnim, ali i medicinskim pregledima, posle čega će biti odlučeno da li će biti pušteni ili ne.
