U inflaciji je spas?

Besplatni evri neće naterati banke da daju povoljne kredite
 

Zato je konferencija za štampu koju je održao Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB) sa sedištem u Frankfurtu, izazvala podjednaku pažnju kao i samit NATO-a. Dragi je najavio senzacionalne mere: referentna kamatna stopa po kojoj će ECB od sada pozajmljivati novac privatnim bankama spuštena je na istorijski minimum – 0,05 odsto.

Tako će privatne banke dobijati evre skoro besplatno, a cilj je da one ubrizgavaju novac u privredu kroz kreditne linije malim i srednjim preduzećima, a ECB će početi da otkupljuje državne i privatne dugove, kako bi banke pokrenule kredite privredi. Ako ove mere ne uspeju, stabilnost EU bila bi ozbiljno ugrožena.
 

Sad još i rat valuta

Odmah posle Dragijeve konferencije za štampu u četvrtak popodne, evro je pao u odnosu na dolar ispod granice od 1,30. Što se tiče švajcarskog franka pitanje je da li će moći da se održi odnos od 1,21 franaka za jedan evro kako je to interventno zablokirao Bern da bi zaštitio svoj izvoz.

Ekonomija EU trenutno je u raljama deflacije: stali su potražnja, proizvodnja i potrošnja, cene ne rastu, a potrošači čekaju da one još više padnu kako bi kupovali, pa se tako zapravo ne dešava – ništa.

Da li će privatne banke upotrebiti "besplatno" dobijene evre da bi konačno pod povoljnim uslovima počele da kreditiraju firme? One imaju puno razloga da to ne učine: U nestabilnim vremenima banke radije ulažu ili u kredite državama ili u siguran biznis poput industrije naoružanja (tako je 300 najvećih evropskih i američkih banaka i osiguravajućih društava investiralo 314 milijardi dolara u modernizaciju nukleranog naoružanja).
 

Izbacivanjem jeftinih evra na tržište novca, Dragi je isprovocirao Nemačku koja se od početka krize 2008. godine protivi inflacionim merama. Inflacija kažnjava štediše, a Nemačka je ta koja je štedela i ima suficit u državnoj kasi, dok Francuska i Italija grcaju u dugovima – Pariz duguje dve hiljade milijardi evra, a Rim 1.800 milijardi.

To znači da je Dragi indirektno pribegao modelu ujedinjavanja dugova koji je kancelarka Merkel uvek odbijala, jer nije želela da Nemačka plaća greške i državno rasipništvo Pariza, Rima i Madrida.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime