Pre nekoliko dana u Šapcu je muž svoju ženu ubio nožem, prethodno se sličan zločin desio i u Pančevu, a obojica su, kako su javili mediji, odranije bili poznati policiji baš zbog nasilja u porodici.
Sve to se desilo uprkos zakonima i merama koje država propisuje kako bi zaštitila žrtve, pa je od početka godine ubijeno čak 15 žena, koje su se našle na meti bivših muževa, partnera, pa čak i sinova.
Hajrija Ramadani, predsednica Udruženja Hajr, koje pomaže žrtvama porodičnog nasilja, ističe za “Vesti” da sudstvo, centri za socijalni rad i policija ne rade dobro svoj posao.
– Problem je u celokupnom sistemu koji zakazuje na svim poljima. Ne prepoznaju nasilje, ne prihvataju ga ozbiljno, žrtve koje su već dovoljno zbunjene zbog svega što im se dešava policija dodatno plaši i zbunjuje. Nisu profesionalni u radu. Kada policija ispituje žrtvu, postavljaju se takva pitanja kao da je žrtva maltene kriva, a ne onaj ko je nasilje izvršio – kaže Hajrija.
Kako ističe, tri glavne institucije prebacuju odgovornost jedni na druge i prave začarani krug u čijem centru je žrtva.
– Žene se u početku nađu u Sigurnoj kući. Ali, šta posle? Kad izađu, država ih praktično pusti nizvodno. Eto kako dolazi do ubistava. Procesi traju predugo, nasilnik ima vremena koliko želi da počini novi zločin ili nađe lažne svedoke pa, na primer, žrtvu ostavi bez ičega – ističe Ramadani.
Ona smatra da novi zakon koji predviđa nasilniku zabranu ulaska u kuću – nije dobar.
– Taj zakon će samo povećati broj ubistava. Niko nije ušao u suštinu tog zakona, jer oni koji izmeštaju nasilnika žrtvu ostavljaju u vučjoj jazbini. Nasilnik često nakon 24 ili 48 sati bude pušten, vraća se kući još bešnji i eto vam savršenog scenarija za brutalno ubistvo – objašnjava Hajrija.
Kako dodaje, sudske odluke niko ne poštuje, a procesi traju godinama.
– Ne sme biti cilj da odluka bude stavljena samo na papir, već da se traže realna rešenja. Žene se, zbog toga što nemaju podršku države, često i vraćaju nasilnicima, jer nemaju gde da odu i kako da se nahrane – zaključuje Hajrija.
Naša sagovornica je i sama bila žrtva nasilja. Nakon višegodišnje torture bivšeg supruga, sa sinom je izbačena na na minus 18 bez igde ičega.
– Nismo imali ni gaće, ni čarape, ni četkicu za zube, ništa. Krenuli smo od nule. Nakon nekoliko godina sam dobila sudsku odluku da imam pravo da se vratim u kuću iz koje sam izbačena pre tri godine, ali mi to država u praksi nije obezbedila. Kad pokušam, familija mog bivšeg gađa me kamenjem. Policija ne preduzme ništa. Niko mi ne garantuje bezbednost. Kako onda da se vratim? – pita Hajrija.
Problem celog društva
Sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu Nebojša Đuričić za “Vesti” ističe da je problem nasilja u porodici mnogo širi od pukih zakonskih odredbi.
– Izricanje mera nije rešenje problema. Nasilje je stvar čitavog društva. Posao sudija je delikatan, ljudi se žale da procesi traju, ali nas ima premalo. Ja imam nekad i više od 1.000 predmeta, ne mogu da postignem. Zato moramo da imamo više sudija. Sistemski je problem – kaže Đuričić.
On ističe da sistem ne može da se bavi samo trenutnim zbrinjavanjem žrtve i sklanjanjem nasilnika, već mora da se razmišlja šta će biti za pet dana, pet meseci ili pet godina i dubinski rešavati problem.
– Možete nasilnika da kaznite, ali opet niste rešili problem nasilnika u njemu. Morate ga rehabilitovati da bi društvo bilo očišćeno od njegove agresije. O tome se malo govori – zaključuje Đuričić.
Preskupi procesi
Hajrija Ramadani ističe da jedan od problema sa kojim se žene žrtve nasilja često susreću jeste komplikovanost sudskih procesa.
– Traju predugo, treba vam oko 10 godina da se sve završi. Do tada je žena ostala bez strpljenja, novca, podrške… Drugi problem je što za sve morate da vodite poseban sudski proces. Jedan za razvod, jedan za podelu imovine, jedan za starateljstvo, jedan za nasilje… Svaki taj slučaj vodi drugi sudija. Sve to iziskuje novac koji žrtva nema – kaže za “Vesti” Hajrija.
Navala na SOS telefon
Nacionalni SOS telefon za žrtve nasilja za poslednjih sedam meseci primio je čak 2.084 poziva, na osnovu čega je pokrenuto 400 sudskih postupaka. Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević tokom obilaska SOS centra istakao je da tu rade stručni i obučeni ljudi koji na pravi način reaguju u datim situacijama koje su vrlo delikatne.
Što se tiče nedavnih ubistava žena u Šapcu i Pančevu, on objašnjava da su uzroci različiti.
– Ako postoji propust nadležnih organa, odgovaraće osoba koja je za propust odgovorna. Nažalost, osoba koja je stradala u Pančevu je samoinicijativno izašla iz Sigurne kuće. Kada su u pitanju punoletne osobe, Sigurna kuća nema pravo da ih zadrži – rekao je Đorđević.
Državna sekretarka u ministarstvu Stana Božović rekla je da je za žrtvu najvažnija podrška društva i države.
– Po novom zakonu niko ne sme da ne reaguje na nasilje, svako mora da ga prijavi. Niko ne sme da ćuti i da bude imun na nasilje – rekla je Božovićeva.
