O. Đ.
Za trpezom i francuske kolege

Članovima KUD Kozara, iz pariskog predgrađa Montroj, odgovara svako godišnje doba, zbog čega se sa istom radošću okupljaju po zaleđenoj zimi kao i po tropskoj vrućini. Proslavljaju Srbi dolazak i odlazak svakog godišnjeg doba, kao da se radi o religioznoj svetkovini.

Njima je jedino bitno da su zajedno, srpski im je način sporazumevanja, a pripadnost rodu svom iskazuju i degustacijama roštilja koji, kako tvrde: „Niko ne pravi kao mi“.

Ovaj put majstor roštilja bio je Filip Biševac, zna i kako da vatru najbolje raspali, i koliko dugo peći svaku vrstu mesa, koliko soliti, kad se kobasice najbolje zarumene… Naradio se Filip, a zemljaci komentarišu:

– Pao s nogu.

Uvek uz trobojku: Bojan, Sla|a i Dominik

Okupili se Kozarčani na svom starom mestu, u parku Montroj. Kako oni, tako na svoju prozivku dođu i članovi drugih udruženja, pripadnici drugih nacija, u tom parku su vrata svima širom otvorena. Važno je istaći da se u konkurenciji brojnih parkova posebno izdvaja ovaj iz Montroja, jer opštinari izuzetno cene razne nacionalnosti i njihova udruženja, odnegovali ih više od stotinu, svi nastanjeni na tom prostoru. A i lepo svima, svako svoje degustira, svako tuđe proba, svako se sa svakim druži, niko nikome ništa ne zamera, naprotiv, za svakoga su bujice komplimenata.

– Dogovorimo se da svako ponešto donese i uradi, svako da svoj doprinos. Ovaj put bih posebno istakao učinak ili radinost Crnogorke Dare i njene zemljakinja Dijane, bogme, obe vremešne, a zasukale rukave, radile kao pčelice – tako objašnjava i hvališe Ilija Miki Vujović, seketar Udruženja Kozara.

Rame uz Mikija je Dominik Milenković, Francuz, a naš. U stvari, naše je gore list, zaposlen u Opštini Montroj, a kako krv nije voda, spontano se prilepio uz Kozarčane, onda su ga oni izabrali za zamenika sekretara udruženja.

Dominik ne dangubi. Naučio je on svoje francuske kolege da prozbore poneku reč na srpskom, pa kad se god zvanično otvaraju neka priredba i okupljanje, Dominikovi drugari sa govornice uzviknu na „čistom“ srpskom:

– Dobro došli!

Mnogo Srbima znači Dominik. Ako nešto zaškripi on u opštini pogura za takva dela, u oduševljenju mu poruče:

– Bog sve vidi, vratiće ti.

Predsednik Udruženja Kozara je Bojan Sinadinović. Uvek nasmejan. Tokom ovog skupa, vedrim raspoloženjem parirala mu je Slađana Stamenović, odnedavno čelnica Svesrpske zajednice Francuske.

Slađa je aktivna i neumorna, svugde stiže, sa Kozarom se posestrila, obilazi i druga udruženja, ovako obrazlaže:

– Pa, mi smo svi „Svesrbi“.

Onda Slađa i Bojan zaplesaše, a veteran Miki žmirka i komentariše:

– Mladi, lepo ih je videti.

U Kozari ima i starina, počeše ih nabrajati:

– Dare, Anica…

Onda zakočiše:

– Ne, izbriši to, nema kod nas vremešnih, mi smo svi mladi!

Na klupi za uspomenu

Prvi put bez Živke

Ovo okupljanje u slavu leta, a kao i sva druga Kozarina učestala okupljanja, prošlo je u vrhunskom raspoloženju, ali, ipak, nije bilo sve idealno.

– Nedostajali su nam Živka Mančić i njen Rade. Živka je najstariji član Kozare, a trajemo duže od 40 godina. Nezamenjiva je Živka. Oduvek je naša blagajnica. I sad se prvi put desilo da nije među nama. Ne, ništa loše, već je „pre vremena“ otišla u maticu, na godišnji odmor. Nedostaje nam, nebrojeno puta smo je spomenuli – referiše Miki Vujović.