Bilans je daleko gori nego što se mislilo u junu kada je objavljena prva lista potencijalno kontaminiranih mesta koja je sadržala spisak od 90 zgrada.
Uranijum na deponijamaProblem je u tome što je radijumska boja za satne kazaljke bila korišćena sve do zabrane 1963. godine u kućnoj radinosti švajcarske satne industrije. Svedoci sada govore da se sećaju kako su kutije sa radijumskom bojom bile bacane zajedno sa kuhinjskim đubretom odakle i radioaktivnost na deponiji Mar de maš i sličnim mestima. Posle zatvaranja ova deponija bila je zatrpana slojem zemlje. |
Sebastijan Bešler iz federalnog Ministarstva zdravlja rekao je na konferenciji za novinare da nije isključeno da broj radioaktivnih zgrada bude još veći.
U toku je izrada akcionog plana za 2015-2019 godinu čiji je cilj popisivanje svih kontaminiranih zgrada i njihovo čišćenje. U mestu Bijen procenjeno je da čišćenje jedne kuće košta oko 50.000 švajcarskih franaka.
Nadležna federalna komisija nagovestila je da bi u pokrivanju troškova mogla da učestvuje i satna industrija.
Švajcarsku javnost uzbunilo je proletos otkriće da je decenijama prikrivano postojanje visokog radioaktivnog otpada na jednom gradilištu pored autoputa A5 u Bijenu.
Opštinske vlasti ovog grada odvojile su 100.000 švajcarskih franaka kako bi se istražilo da li ima još skrivenih otpada radijumskih boja, decenijama korišćenih u industriji satova.
Iz ovog budžeta finansiraće se merenja radioaktivnosti zemljišta, podzemnog gasa i podzemnih voda na mestu stare deponije Mar de maš.
– Nadležne vlasti kantona Bern popisale su 4.873 potencijalno zagađena mesta. Od toga je utvrđena radioaktivnost na 47 deponija, među kojima i Mar de maš i biće potrebna dekontaminacija – kažu stručnjaci. Mar de maš je bila u upotrebi od 1937. do 1960. godine kao deponija za otpatke iz domaćinstava.
Prvi nalazi o visokoj radioaktivnosti usledili su tek 2001. godine. Ovi nalazi potvrdili su da zračenje ne dolazi samo od otpadaka iz domaćinstava već i od tečnih otpadaka kao što su rastvarač i aceton koji su takođe bacani. Prošlogodišnji nalazi u kantonu Bern bili su takvi da su vlasti naložile "detaljnije nove analize".
Federalno ministarstvo zdravlja i osiguranje SUVA sada ispituju da li ima radioaktivnog zagađenja u kantonima Bern, Nešatel, Ženeva, i Soler. U ovim kantonima nalazilo se mnoštvo malih, često neprijavljenih radionica u kojima je korišćena radijumska boja.
Radijumska prašina i danas je opasna po zdravlje ukoliko se uvukla u zidove i između drvenih ploča i dasaka jer je reč o elementu čija se radioaktivnost smanjuje tek nakon 1.600 godina.
