Ćerka prvog predsednika Republike Srpske, Sonja Karadžić Jovičević, ističe da porodica Radovana Karadžića apsolutno i s razlogom strahuje za njegov život, nakon odluke Haga da izdržava doživotnu kaznu u britanskom zatvoru punom robijaša radikalnih islamista.
Ona kaže da ima razumne osnovne da sumnja da je odgovor “jedne druge zemlje davno stigao i da je sakriven i ignorisan samo da bi se proguralo ovako najgore rešenje po Radovana Karadžića”.
– Poražavajuće je za ljudska prava i za pravo uopšte da postoji tolika želja jednog čoveka da se Radovan Karadžić dovede u stanje konstantne i žestoke životne opasnosti – poručila je Sonja Karadžić-Jovičević.
Ona je za medije navela da je potpuno neshvatljivo da Savet bezbednosti kao osnivač Haškog tribunala dopušta da jedan čovek krši pravilo koje je ispostavljeno zahvaljujući Nelsonu Mendeli, a to je da svaki zatvorenik mora da služi kaznu što bliže porodici.
– Što se nas tiče, porodice Karadžić, ovim je znatno otežana Radovanova životna situacija. Apsolutno mu je ugrožen život, a nama je otežana bilo kakva mogućnost da ga posećujemo zbog viza i svih drugih okolnosti. Urađeno je sve suprotno uspostavljenoj praksi Saveta bezbednosti, a da vam ne govorim i da postoji želja da bude 24 sata dnevno konstantno ugrožen ili u samici. Ovo je svesna priprema ubistva Radovana s predumišljajem – ocenila je Sonja Karadžić-Jovičević.
Tajni transfer
I dalje je nepoznanica da li je Karadžić već prebačen u Veliku Britaniju jer dosadašnja praksa je bila da Sud obelodanjuje informacije o transferu osuđenika u druge zemlje tek pošto oni budu smešteni. Za sada je jedino izvesno da će prvih nekoliko nedelja Karadžić biti u Londonu, u zatvoru Belmarš, u koji se smeštaju svi osuđenici koji dolaze u ovu zemlju.
Posle tog prijemnog perioda, koji može da potraje nekoliko nedelja, može se očekivati da je da će Karadžića prebaciti na sever, u Škotsku i zatvor HMR Frankland u kom je već predsednik Liberije Čarls Tejlor.
Odbijena žalba
Karadžićev advokat Piter Robinson objavio je da je sud odbio njegovu žalbu na prebacivanje u britanski zatvor.
– Američki advokat ocenio je da je tom odlukom Haški sud Karadžića osudio na samicu do kraja života ili na smrt u rukama muslimanskih ekstremista u britanskim zatvorima. Predsednik Karadžić razume da ne može da bira mesto u kome će služiti kaznu. Ipak, bilo bi neodgovorno da ga Hag pošalje u državu u kojoj bi bio u opasnosti ili bi morao da izdržava kaznu u samici, kada su na raspolaganju druge države u kojima ovi problemi ne postoje. Bude li Karadžić ubijen u zatvoru u Velikoj Britaniji, Hag će od njega stvoriti mučenika, što će zauvek potkopati rad ovog suda – ističe Robinson.
‘
Asanž cimer
Prijemni zatvor Belmarš je jedan od osam britanskih kazamata “A kategorije”, odnosno najvišeg stepena zaštite. Pritom postoji mogućnost da će upravo zbog visokog rizika Radovan Karadžić biti baš u onom delu ovog zatvora u kome se trenutno nalazi i Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, koji je objavljivao procurile podatke i razotkrio ratne zločine i korupciju. Prema podacima drugog uzbunjivača, Edvarda Snoudena, Asanž je od 2010. godine na listi za lov američkih tajni službi. Asanž je optužen za navono silovanje, a sada u Belmaršu čeka odluku o izručenju SAD.
Samo ne u Vejkfild
Za Tamaru Krstić, kćerku generala Radislava Krstića koji je 2010. godine jedva preživeo napad radikalnih muslimana u zatvoru Vejkfild u Zapadnom Jorkširu, najvažnije je da Karadžić ne bude prebačen u taj kazamat.
– Da je moj otac ostao u tom zatvoru, sumnjam da bi izašao živ – kaže Tamara Krstić.
Izolacija dodatna kazna
Mnogi advokati tvrde da bi jedno od najboljih rešenja bilo da Radovan Karadžić bude smešten u izdvojeni blok i da bude sam u ćeliji. Tu mogućnost je već iskoristio predsednik Liberije Čarls Tejlor. On je u zatvoru Frankland u bolničkom krilu i bez kontakata sa zatvorenicima.
Na tu opciju je u žalbi ukazao i sam Karadžić.
– Jedina mera protiv opasnosti bila bi samica, ali to ne bi bili humani uslovi za ostatak mog života. Presuda ne propisuje ovu dodatnu kaznu, a niko drugi nema pravo da je uvede. Osim toga, ne nameravam da se odreknem kulturnih ili profesionalnih potreba i interesa, što znači da će mi biti potrebno mnogo knjiga i publikacija, kompjuter za pisanje, internet, mada u kontrolisanim uslovima. Nameravam da nastavim da se borim za pravdu, za moju slobodu, kao i da da pišem knjige. Nisam siguran da bih za ove potrebe imao razumevanje u britanskim zatvorima – naveo je Karadžić.
