commons.wikimedia
Mapa Ukrajine

Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine odlučilo je da pametno iskoristi izolaciju, pa se posvetilo ispravljanju tekstova na „Vikipediji“. Reč je o tekstovima koji se bave temama važnim za Kijev, kao što su Krim, Donbas i NATO, piše ruski „Vzgljad“.

Ukrajinska verzija „Vikipedije“ navodi da je bilo pet rusko-ukrajinskih ratova, uključujući sukob u Donbasu. Spisak je dopunjen s još dva sovjetsko-ukrajinska sukoba.

Šesti rusko-ukrajinski rat

Zaoštravanje sukoba na „Vikipediji“ povezano se je s povećanjem broja članaka, pre svega onih na ruskom jeziku, kao i sa činjenicom da su se ruski i ukrajinski školski program odavno razišli kada je reč o zajedničkoj istoriji.

Ispolitizovani korisnici ukrajinskog segmenta „Vikipedije“ jurišaju na članke na ruskom jeziku i preoblikuju ih u skladu sa sopstvenim viđenjem sveta. Ne može se reći da je za falsifikovanje direktno odgovorna ukrajinska vlast, ali je očigledno da su se i na političkom nivou odvijali slični procesi, usmereni ka konstruisanju nacionalnog mita, smatra autor „Vzgljada“.

Ukratko, ukrajinska istorija je nastojala da se udalji od ruske prošlosti gotovo do perioda prvobitne ljudske zajednice. Marginalne, ali nacionalno orijentisane istorijske ličnosti izvedene su u prvi plan i pretvorene u heroje, izmišljani su njihovi uspesi, njihovi zločini su prećutkivani, naglašavan je antagonizam svega ruskog i ukrajinskog.

Ponekad to ima potpuno bezazlen, pa čak i zabavan karakter, a ogleda se u utrkivanju u broju članaka na „Vikipediji“.

Čiji je Krim?

Manje je bezazlena praksa prisvajanje tuđih zasluga kroz promenu nacionalnosti istorijskih ličnosti. Umetnici, naučnici, inženjeri, lekari upisivani su kao Ukrajinci na osnovu toga što su se rodili na teritorijama kojima je sada prestonica u Kijevu. Ignoriše se, pritom, činjenica da su se tokom života izjašnjavali kao Rusi i koristili samo ruski jezik.

Najužarenija tačka kampanje su bitke za svaki pasus članaka o ispolitizovanim pitanjima istorije. Razlika je samo u tome što su se ranije lomila koplja na temama kao što su Staroruska država i Drugi svetski rat, a nakon 2014. godine prioritetni su postali katastrofa „boinga 777“, državna pripadnost Krima i sukob u Donbasu.

Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine sada postaje neposredni učesnik u ovim procesima. Maj je na „Vikipediji“ proglašen mesecom ukrajinske diplomatije“. Činovnici i organizacija „Vikimedija Ukrajina“, koja okuplja autore članaka na ukrajinskom jeziku, „popunjavaće rupe“ i „ispravljati netačne podatke“.

To je izjavio niko drugi do ministar Dmitrij Kuleba lično, koji je, uzgred, autor knjige „Rat za stvarnost: kako pobediti u svetu lažnih vesti i zajednica“. Prema njegovim rečima, prioritetni će biti materijali u vezi s „ruskom agresijom“, kao i s „integracijom Ukrajine u EU i NATO“.

Rat bez krvi

„Vikipedija“ na ruskom jeziku ne samo što je obimnija, nego je i popularnija, uključujući i samu Ukrajinu. Iako je uklonila ruski jezik iz pravnog i obrazovnog prostora, postmajdanska vlast još nije uspela da ga istisne iz glava polovine ukupnog broja svojih građana.

Reč je o ratu bez krvi na internetu, gde se sa svake strane bori vojska od po 80 do 100 ljudi. To ne znači da ruska „Vikimedija“ sada treba da traži pomoć od Sergeja Lavrova, ali na najavljenu propagandnu agresiju mora se naći adekvatan odgovor, smatra autor „Vzgljada“.

2 KOMENTARA

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime