Samohranu majku Ljiljanu Čolić (67) iz Ljubesela kod Topole, koju je život često bacao na kolena, proteklih dana obradovala je svojim javljanjem i donacijom od 20.000 dinara naša plemenita čitateljka Vesna Milenković iz Beča. I to ne prvi put.
Podsećanja radi, ova mlada žena dobrog srca, rodom iz Smedereva, do sada je više puta obilazila nesrećnu Ljiljanu i njenog teško bolesnog sina Aleksandra, koji je, nažalost, i preminuo, ali nikad nije dolazila kod njih praznih ruku. Iako ovog puta nije mogla da obiđe Ljiljanu, koja sada mora da pazi i na mlađu ćerku zbog iste bolesti koja je odnela i njenog sina, obećala je da će je uskoro posetiti.
– Vesni ne mogu dovoljno da se zahvalim za sve što je činila za mene i moju decu, za čiju boljku (ubrzano starenje mozga) lek i ne postoji. Hvala joj neizmerno što me se ponovo setila. Radujem se njenoj poseti koja će biti poput melema na moje teške rane koje još nisu zacelile, jer je to žena koja se tako lako utisne u dušu. Jednostavna i prijatna, da mi je teško i da opišem. Zahvaljujući ovoj predivnoj ženi, kupiću lekove i još drva za ogrev. Koliko nas je prijatno iznenadila i koliko smo joj samo zahvalni, teško je i zamisliti. To samo nebo zna – ispričala je Ljiljana Čolić (65), koja je duže od dve decenije, sve do smrti, brinula o sinu Aleksandru (47).
Pored Ljiljane, našim reporterima javila se i samohrana majka Vuka Barbu (42) iz Mramorka kod Kovina sa isto tako lepom vešću, tačnije da joj je stigla pomoć izdaleka. Znajući Vukinu situaciju, Mile Pavić iz Australije poslao joj je pomoć od 50 evra koja joj je i više nego dobrodošla da dečici Dijani, Davoru i Savi obnovi školski pribor.
– Želim da se od srca zahvalim tom divnom čoveku koji je mislio na nas, ali i svim drugim humanim zemljacima koji su nam omogućili krov nad glavom, da ne gladujemo i imamo za najneophodnije. Svaki put kada sam se našla u nevolji, oni su bili tu da nas izvuku iz nevolje. Zato nikada i neću moći dovoljno da im se zahvalim – rekla je u dahu Vuka, inače svojevremeno i žrtva porodičnog nasilja.
Kako napominje u nastavku razgovora, deca i njihova dobrobit su joj uvek na prvom mestu.
– Za njih živim i zato me i od same pomisli da nešto ne mogu da im obezbedim hvata panika. Ne znam šta nam sutra nosi, ali ne može da se poredi s onim kroz šta smo godinama prolazili i torturu koju smo trpeli. Ostaćemo večiti dužnici svima koji su nam pomogli kad nam je bilo najteže – iskreno će Vuka Barbu, koja je sa dečicom mnogo toga prošla, dok u njen život nisu ušli ljudi dobrog srca.
Istina, njen život, kao ni Ljiljane Čolić, i dalje nije lak, budući da od socijalne pomoći i tuđe nege ne mogu da preguraju ceo mesec, ali je lakši utoliko što imaju dobre ljude uz sebe koji ih ne zaboravljaju.
U mislima dobrog Žarka
Na nesrećnu i bolesnu penzionerku Radu Simić (55) iz Šapca i ovog puta mislio je Žarko Šuvakov iz Švedske, koji joj je uputio pismo zajedno sa donacijom od 40 evra.
– Želim da mu se do neba zahvalim na ovom daru i da mu poželim sve najbolje u životu. Neka njegovo zlatno srce zauvek tako ostane. Do neba sam mu zahvalna na podršci i dobroti koju mi već godinama ukazuje – poručila je Rada Simić, koja je pre skoro 15 godina obolela od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe.
Bešika joj je odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomaku je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu. Karcinom se vraćao dva puta. Ima astmu i diskus herniju. Protekle godine je slomila nogu, koja do danas nije u potpunosti funkcionalna, a potom je jedva preživela i moždani udar zbog koga više nije u stanju da brine sama o sebi, pa joj je svaka pomoć dragocena.
